Posle solidnog prvog demo snimka, koji je imao šest pesama, stiže nam novi sa ukupno četrnaest. Nemam pojma da li je izašao kao album; ja sam ga dobio na disku bez spiska pesama. Napredak u odnosu na prvi demo je gigantski! Melodije su znatno zrelije, pevanje daleko bolje, a i mnogo bolje je odsvirano. Demo započinje sa obradom Džuli, koja je nekada bila na pesmi Evrovizije; kad je čujete sigurno ćete je prepoznati. Prvi demo je uglavnom bio čisto kopiranje Six Packa, međutim na ovom ima znatno više uticaja, pa čak i onih iz sopstvene režije. Primetno je ubacivanje akustične gitare, ali ne bezveze, već na pravim mestima i u pravo vreme. Sviđa mi se što vokal nije previše klasičan, ali mi se čini da malo fale bolji bekovi. Teško je reći o uticajima benda u muzičkom smislu, jer je praktično prisutno sve od NOFX, Bad Religion, No Use For A Name, Millencolin, Strung Out i gomile drugih Fat Wreck/Epitaph bendova. To je dobro, jer je muzika znatno kompleksnija, a samim tim i melodije kvalitetnije. Poređenje sa kruševačkim bendom Sweeper donosi zaključak da je Ludak u razvoju daleko zreliji bend u ovom trenutku, što može da bude samo dodatni motiv za Sweeper da popravi utisak. L.U.R. su apsolutno opravdali očekivanja i jedva čekam da nabavim kompletno izdanje.
DIY Demo
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
