Nezaustavljiva njujorška institucija Madball, predvođena pevačem Fredijem Kricijenom i dalje žestoko podržava scenu koja ih je iznedrila. Ne samo da su ostali verni svojim korenima i svom zvuku, donoseći nam osmi album u fantastičnoj karijeri, već su i dalje bend koji služi kao uzor novim generacijama breakdown hardcore žanra u Njujorku, ali i okolini.
Podrška sceni je bukvalno zacementirana u samom nazivu albuma. Ne može direktnije od ovoga, jebeš ga. Takođe, gostovanje na njihovim albumima je oduvek bila poslastica za sve, pa tako imamo Skota Vogela iz Terror, Tobija Morsa iz H2O i Kendis Pupolo iz Walls Of Jericho. Njeno gostovanje u pesmi Born Strong je prvo žensko pojavljivanje još od kad je bend počeo sa radom 1988. godine. Njen vokal se savršeno uklopio uz Fredijev, i itekako je zanimljivo čuti njen stil sa jednim od najprepoznatljivijih vokala na hardcore sceni.
Što se svirke tiče, tu nema iznenađenja. Tipičan njihov breakdown fazon, sa dosta ponavljanja i žestokih metaliziranih deonica. NY/HC u svom najboljem izdanju. Dosta singalongova, ali i dosta prostora za efekte na vokalu, sa ehom, naročito u sporijim delovima. Na albumu imamo 16 pesama ili tačnije 15 + intro. Apsolutni hit i verovatno koncertna himna je gore pomenuta Born Strong. Tekst govori o tome da svi u sebi imaju snagu, bez obzira kakva to snaga bila. Ako imate prijatelje i porodicu, onda ta snaga postaje sve jača. Suštinski, ono što pevaju već dvadeset i kusur godina, sve to imate ovde. Ništa novo, ali dovoljno da mlađe generacije savladaju gradivo.
Fanovi benda će sigurno biti oduševljeni. Bend ne staje nijednog momenta, nema ispran i suvoparan zvuk, već istinski svež i direktan. Još od 2005. godine i Legacy nismo imali ovako dobar album i iskreno vam preporučujem da ga slušate, i slušate, i slušate.
