Tačno znaš šta da očekuješ od novog izdanja njujorških legendi, ali ta predvidljivost je uvek sa prizvukom iskrenosti. Ni novi EP nije izuzetak. Sa jedne strane u potpunosti ispunjava sva očekivanja, ali sa druge strane sam žanr ne dobija ništa novo. Ukoliko tražite neki novi fazon od Madball slobodno stanite sa čitanjem recenzije. Ako vam ne smeta, kao meni, da svake godine ili svakih par godina dobijamo jedan te isti, ali prilično kvalitetan album, onda nabavite album i čitajte dalje.
EP ima šest pesama od kojih su četiri nove, a dve ponovo odsvirane sa debi albuma Ball Of Destruction. EP je izašao za Fredijevu novu etiketu Black N blue, a predstavlja logičan nastavak ne baš uspešnog albuma Empire. Ovde se priča ipak popravlja. Album otvara Reap What You Saw, a Hojina uvodna bas linija u introu je savršen početak izdanja. Sama pesma je njujorški HC klasik. Rifovi na EP-ju su značajno kvalitetniji nego na Empire. Veoma teški, sa snažnim metal prizvukom, ali dovoljno zarazni da vas zainteresuju. Još jedan Madball klasik je i The Beast.
Fredi je na visini zadatka. Vokalno je standardan i tu nema zime. Tekstualno je očigledno i dalje pod jakim hip-hop uticajem, što je najočiglednije u naslovnoj Rebellion. Tekstovi su malo dublji, sa jačom ličnom crtom. Fredi peva o tome kako se promenio, a u možda najboljoj pesmi My Blood govori o uticaju svog sina i kako mu se pogled na svet promenio otkad ima dete u svom životu. Takođe, ova pesma ima najmelodičnije gitarske rifove na celom EP-ju.
Zadnje dve pesme su Get Out i It’s My Life, koje su se originalno našle na Ball Of Destruction, a sada su ponovo odsvirane. Zanimljivo su aranžmanski rešene i svakako je dobro kad povremeno bace pogled na prošlost.
U svakom slučaju, ako volite Madball ovo ste verovatno već odavno overili. Ništa novo, ali kvalitet je i dalje tu.
Black N Blue
www.facebook.com/madballNYC
