Marijači pankeri, a može i obrnuto, su se vratili. Iz predostrožnosti ne stavljam uzvičnik na kraju prethodne rečenice, dok album ne preslušam barem 63 puta i vidim šta ću. Za one koji ne poznaju ove blesane, odmah treba objasniti zašto ono „pankeri“ na početku, kada ovde nema K od panka: oni jesu pankeri – eto zato. Kalifornijski HC/Punk bend The Bronx je nakon tri lepa albuma istih naziva – The Bronx – rešio da se oproba u violinisanju, trubadurisanju i nedernjavini i tom prilikom malo promenio svoj naziv u Mariachi El Bronx. Jasno je da im se to vrlo dopalo, tone zgodnih đevojaka ih je počelo spopadati, kao što se može videti u spotu za pesmu 48 Roses, pa su rešili da održavaju u životu ovaj alter-ego. U međuvremenu su snimili i drugi, pa sada i treći album istih naziva (onu rimsku trojku sam ja stavio među zagrade), te još jedan pank album koji se, logično, zove The Bronx. Ne vole ljudi da daju imena albumima, pa to ti je.
Odmah nakon prvog slušanja stiče se utisak da treći album ne nastavlja genijalnu crtu koju je bend počeo da vuče od prvih dana, da je zvuk marijači klasike sa prethodnih izdanja razvodnjen čak i elektronikom, da nema vanserijskih hit pesama (poput gorepomenute). Sve je to i dalje vrlo lepo, Matt Caughthran i dalje peva kao slavuj, za razliku od stila koji preferira sa punk varijantom, aranžmani i produkcija su bez premca, ali se (makar moje) ushićenje nakon prve dve pesme, New Beat i Wildfires, polako gubi uz treću, koja je doduše i najslabija na albumu. Kasnije se stvari popravljaju, naročito u Raise the Dead i Everything Twice. Ipak, ceo album nekako previše zvuči „filmski“ i ja se nadam da je to samo jedna prolazna slabost (uslovno rečeno) ovih trubadura. Šta ću kad su me navikli na bolje…
Ono što se definitivno nije toliko promenilo su fenomenalni stihovi kojima Caughthran skida majmuna sa svojih leđa (njegove bukvalno prevedene reči koje podrazumevaju gubitak oca i konstantno nenormalno ponašanje), koji su možda samo za nijansu mračniji nego ranije. Ipak, mladić je napomenuo da je sa ovom pločom metaforični majmun odstranjen.
Kompletan opus ovih čudaka iz LA treba overiti, ukoliko niste, tu nema dileme. I pankerski i nepankerski momenti su im genijalni. Ja ću ovo uporno slušati (možda i dosta preko 63 puta), čak i ako onaj uzvičnik iz prve rečenice bude čekao neki naredni album da se metne ponosno na njenom kraju!
http://www.mariachielbronx.com/
http://www.youtube.com/channel/UCvsE0LFDNAdH4lCd0HH3Dag
