Holandski punkrock bend de Heideroosjes je svoj novi album izdao za Epitaph Records. Bend proslavlja 10 godina postojanja i iza njih je šest albuma. Marko Roelofs je odgovorio na moja pitanja brzinom svetlosti i predstavio svoj svoj bend i iako mi se ne dopada njegovo mišljenje o bombardovanju naše zemlje, mislim da ovde ima sasvim dovoljno informacija da vas zainteresuje.
Predstavi se.
Ja sam Marko, pevač benda de Heideroosjes.
Reci nam nešto o svom bendu.
Heideroosjes su osnovani 1989. Godine u južnoj Holandiji. Postava benda se nikada nije menjala. I dalje smo ista četvorica sa početka. Naš poslednji album smo izdali za Epitaph Records i zove se Shizzo. Naš stil je miks hardkora, panka, metala, pa čak i popa.
Šta bend trenutno radi?
Trenutno smo na turneji po Holandiji i Belgiji. U ovim zemljama smo prilično poznati (čak smo i na nekim popularnim top-listama). Ovog leta idemo na turneju po Italiji, Španiji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Danskoj i Švedskoj.
Da li vam je lakše da pevate na engleskom?
Nikakav problem. Pevamo na različitim jezicima, uglavnom na engleskom, ali imamo i pesme na holandskom, nemačkom, kao i na dijalektu iz dela južne Holandije, odakle smo inače.
Koliko imate godina?
24, barem su mi tako roditelji rekli.
Da li imate spotove i šta misliš o MTV-u?
Da, imamo jedan spot. Mislim da MTV uglavnom pušta sranje muziku, ali mislim da ga je najlakše bojkotovati. Bolje da se naša muzika vrti tamo. Bolje pet minuta de Heideroosjes nego tri minuta Backstreet Boys i Spice Girls.
Šta radite sem muzike?
Sviramo oko 120 svirki godišnje i nemamo puno vremena da se bavimo još nečim (sem što pravimo albume, dajemo intervjue, pišemo pesme, sviramo…). Svi smo studirali. Dvoje nas smo završili, dvoje su odustali.
Šta misliš o bombardovanju Jugoslavije i celoj političkoj situaciji na Kosovu?
Mislim da je loše bombardovati tuđe zemlje. Ali, isto tako mislim da bi ljudi poput Miloševića, koji širi mržnju morali da budu zaustavljeni. Nijedna osoba nije bolja od druge. Nijedna kultura nije bolja od druge. Pretpostavljam da je NATO verovao da će bombardovanjem da zaplaše Miloševića. Ali on je nastavio da radi, ono što je radio do tada. Zato je NATO nastavio bombardovanje. Oboje su loša stvar: bombardovanje je loše, ali Milošević je napravio genocid nad Albancima, što je još lošije. U ratu nema pobednika.
Da li dikator poput Miloševića može da bude smenjen regularnim izborima ili nešto nasilnije moramo da uradimo (naročito ako ne prizna rezultate izbora)?
To je na vama, narodu. Imate izbor. Ja mogu samo da kažem da ako lider države ne prizna izbore on je diktator. Ja ne volim diktatore, ja volim demokratiju.
Zbog čega ste zbog jednog čoveka bombardovali čitav narod Srbije?
Nije u pitanju jedan čovek koji nije za mirno rešavanje krize. U pitanju je čitav sistem. Milošević je šef vojske i policije. On je lice tog sistema. Sistem sluša šta on naređuje. Iako ne volim bombe, mislim da je NATO želeo da spreči sistem, a ne da ubija dobar narod na Kosovu.
U Jugoslaviji je za 10 godina bilo četiri krvava rata. Šta misliš generalno o ratu?
Svirajte punkrock, a ne ratujte!
Reci mi nešto o pesmi Regular Day In Bosnia.
1989. godine smo bili na turneji u bivšoj Jugoslaviji. Svirali smo za sve strane, muslimane, Hrvate, Srbe. Dosta toga smo videli i čuli tokom te turneje. Sve me je to impresioniralo. Nikad nisam bio u ratu. Slike popaljenih kuća, priče o deci koja su izgubila svoje porodice… Samo se pitam: čemu sve to? Zašto ljudska bića rade takve stvari?
Da se vratimo vedrijim temama. Šta znači ime vašeg benda?
Heideroosjes je ime za cvet. Veoma glupavo i blesavo ime. To je holandsko ime. Izabrali smo ga, jer zvuči skroz kretenski.
Kako je počela vaša saradnja sa Epitaph Records?
Oni su nas kontaktirali i pitali da snimimo album za njih. Pristali smo, ali smo imali uslov da cena albuma bude što niža i da imamo potpunu kreativnu slobodu. Epitaph se složio i mi smo potpisali za njih.
Da li voliš da daješ intervjue?
Da, ali sva ova politička pitanja su jako teška. Verujem da ne znamo baš sve stvari u vezi ovog strašnog rata.
Šta možeš da mi kažeš o vašim tekstovima?
Moji tekstovi su sve ono što vidim oko sebe, što čujem, što osećam, što doživim. Sve što mi se desilo. Pišem o životu.
Šta slušaš? Koji su bendovi uticali na tebe?
Slušam puno toga, uglavom punk bendove poput Ramones, Sex Pistols, The Exploited, Rancid, Pennywise, Lagwagon, NOFX, Minor Threat, ali staru Metallicu, The Prodigy, Urban Dance Squad, Rage Against The Machine, Madnes, pa čak i Bob Marlija.
Gde najviše volite da svirate?
Svuda rado sviramo. Sve dok je publika okej, nama je odlično.
Čitaš fanzine?
Svaki fanzin do koga dođem pročitam.
Šta možemo da očekujemo od vas u budućnosti?
Bićemo dosta na turnejama. Nadam se i u Jugoslaviji, čim se stvari srede. Osim toga, pravićemo albume.
Par poslednjih reči?
Poželi svima mir, da se zabavljate i slušate punkrock.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #1, avgusta 1999.
