Maximum Rocknroll #217, A4, 176 strana, engleski, štampan.
Ovaj Maximum Rocknroll se štancuje kao blesav. Ovo je kao junsko izdanje, a ja sam ga dobio još krajem aprila. Ne znam koja je to fora, ali da ova publikacija sve manje liči na fanzin, a sve više na magazin to je sigurno tačno. Oko šezdeset ljudi radi na njemu (samo recenzije radi blizu trideset ljudi) i sve je to daleko od nekog ličnog pečata. Ljudi odrade recenzije u tri-četiri rečenice, napisane u prilično čudnom i nerazumljivom slengu. Moj fanzin se ponovo našao među recenzijama, a na moje veliko iznenađenje dospeo da treće mesto na listi fanzina. Prilično neverovatno, pogotovo što je Get on the Stage rađen na srpskom. Možda im se sviđa što je na srpskom? Materijal je klasičan i nepromenjen u odnosu na poslednje brojeve koje donosi ovaj fanzin. Pet intervjua, gomila recenzija meni uglavnom nepoznatih etiketa, veliki broj reklama i ogroman broj kolumni, koje su uglavnom neko teško iskenjavanje. Ne znam šta da kažem, sem da je ovo krajnje profesionalno odrađen zin, ali bez nekog ličnog upletavanja, bez emocija. Čini se kao da je bukvalno odrađen, kao da ga autori rade zato što moraju ili kao da su zaposleni da ga urade. Ponekad ga čitam kad mi je dosadno, ali više mi nije zanimljiv kao nekada. Kao da ga je mašina radila, jebote. Svejedno, da ne davim, slobodno ga pročitajte ako vam dospe u ruke, a posebno obratite pažnju na gomilu reklama. Možda i nađete u njima nešto interesantno.
Maximum Rocknroll, P.O. Box 450760, San Francisco, CA 94146-0760, USA.
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
