Retko mi se dešava da komentarišem zvuke pre njihovog zvaničnog objavljivanja. Rek’o bi neko, pa da nisam možda poranio s kritikama. Pa i nisam. Realno, koliko je vremena potrebno da se presluša EP sa pet odabranih australijskih hitova?! A da su bar neki hitovi :-
Predstavaljnje benda nije potrebno. Pretpostavljam da ćete se snaći, ali ono što i ja iz glave nisam mogao izložiti, te posegnuh za Wikijem, je da o australijskoj sceni ne znam ama ič. Da, prvi „hit“ sam prepoznao, to su pokojni INXS koji su pevali Never Tear Us Apart. Vidi se iz priloženog zar ne; ironija života. Šta znam, od ovakvih doajena se moglo više očekivati. Svo iskustvo NoFX-a, NUFAN-a, Lagwagona, FooFightersa, Swingin’ Uttersa je moralo iznjedriti mnogo više. Nekako je sve kilavo da kildže ne mogu veće biti.
Dalje se ređaju Air Supply (Hu Da Fak!?!?), The Easybeats (HDF po drugi put), Olivia Newton-John (zar ona nije iz ingliške i zvezda je Briljantina?!) i Rick Springfield, (pojavljuje se u Californication, pa sam čuo za njega).
Ajd to što su anonimusi, nego je sve nekako moglo mnoooogo bolje, a ne ovako sa 24% snage. Zvuk je blago rečeno Atari ili Commodore64. Ovaj bend je imao nekada aranžmane da se usereš, a sada su oni samo puko sećanje. Čak i omot, da sam kojim slučajem kupovao u radnji, ne bih ni provalio da je to neki novi CD. Da bi obrada imala smisla, moraš se oko nje truditi više nego oko autorskih stvari. Original ljudi imaju u uvetu i ne možeš im podvaliti. Verujem da se MFAGG neće slušati tamo dole (Down Under). Lično, kada smo kod naslova, kada sam ga spazio, ponadao sam se da će biti neki Man At Work ili ACDC, ali ko mene pita; možda bi i bilo da je bio album.
Gde su one legendarne I Believe I Can Fly, pa Only The Good Die Young (koju sam i čuo prvu, te davne 1996)… žal za mlados’.
Ljudi, baš ako morate.
P.S.
Jeli bre ti, zašto meni uvek zapadnu recenzije u kojima moram da se žalim da mi smeta ovo, da mi smeta ono… pomisliće ljudi da sam mrgud, namćor i neprilagođeni feg 😉
