Retko sebe uhvatim da slušam ovakve bendove, međutim Miki Pirs me je privukao iz mnogo razloga. Prvi i najbitniji je što pevaju na srpskom, a to je sada postala bukvalno vrsta u izumiranju. Druga stvar što nemaju pardona prema ničemu: raspale i jebe im se. E, to je već pank, a mogu slobodno da kažem da je i takva vrsta u izumiranju. Ovaj beogradski bend, nastao od članova Birtije i High Stakes, već iza sebe ima jedan album, a ovaj su pametno okačili na net i ustupili ga širokim narodnim masama. Njihov stav je mnogima previše direktan, ali u dobu kada niko nije iskren, kada se svi kriju iza tastatura ili ženskih sukanja, ovo je osveženje. Da ne ulazim u previše u produkciju i slično, jer ovakvi bendovi nikad nisu preterano ni obraćali pažnju kako zvuče, samo ću reći da je sve iznenađujuće dobro, pa mi buklet sa tekstovima nije ni trebao. Dovoljno razumljiv vokal, koji vešto dominira ispred benda, raspaljuje otrovne strelice na sve strane, podjebavajući svakog koga stigne, pritom ne propuštajući da naglasi šta misli o društvu koje ga okružuje. Muzika svakako nije nešto o čemu će danima da se priča. Pank sa malecnim ulascima u ska je glavno muzičko oružje, ali ja sam recimo primetio da me Reciklaža bojs nekako previše podseća na Atheist Rap, a Jebačina, pešovanija i tuga moj burazere na Hladno pivo. Bend svu svoju snagu ispoljava kroz urnebesne tekstove koji su me totalno oduševili. Već u drugoj Srušiće nam sve kafane, kroz redove može da se nasluti ogromno nezadovoljstvo načinom na koji se menja naše društvo. Srušiće nam sve kafane / Izgradiće sajber restorane, teretane / Umesto ćevapa sendviči sa lososom od 50 grama, uz račun ide šamar / Ceđeno voće od 300 dinara / Kad sediš u izlogu, to nije mnogo para. Dalje se nastavlja podjebavanje anarhista: Živiš u kombiju s dlakavom ženom, devojkom njenom i gomilom pasa / Kupaš se mesečno najviše jednom / Na cert se upada tek kada padne kasa / Od knjiga si čitao Komunistički manifest / Kratke eseje od Boba Bleka / Kome treba posao kad si laganice prošao Istočnu Evropu s jednim socijalnim čekom / Čitao si 2 pamfleta o anarhiji i sve što tamo piše bilo ti je strava / Samo kad se ne mora na jebeni posao / Jednom rukom češkaš kera, drugom gladiš jaja. Ima i jedna samosvesna: Alkoholni demon me uzeo pod svoje / Ovo telo, ovo telo više nije moje / Zbogom motorne sposobnosti, zdravo anksioznosti / Ne mogu da stojim, znojim se i pričam gluposti. Pored gomile stvarno totalno podjebavačkih tekstova, tu je i jedna u kojoj je bend očigledno izbacio svu svoju frustraciju. Problem kašnjenja svirki je u Beogradu raširen poput epidemije. Sviramo večeras, rekli smo drugarima – oko 11 dođite / Ali već je pola 12, drugari su tu, a ni prvi bend još ne počinje / Ajde sviraj više bre, ajde sviraj jebi se / Koncerti počinju ovako kasno samo na ovoj kao kvazi sceni bre / I ona je kurton, i ona je sranje, ali brate, vi ste klošarčine. Ostatak tekstova, pogađate, čine svršavanja na pivo, alkohol i posledice lošeg konzumiranja istog, kao i o drkanju i sličnim pornografskim aktivnostima, uključujući i neke romantične poput: U tvom oku, mali moj cvete okupala se mesečina / Ako ti kažem nežne reči, hoće li pasti vatačina? Ako kažem romantični stih, hoće li biti jebačina? Nikad nisam jebao ništa Hajde, daj mi, nemoj da si stipsa. Da ne kenjam dalje, Miki Pirs je jedno veliko osveženje na domaćoj copy-paste sceni, prepunoj bendova koji pevaju na lošem engleskom zbog koga mnogi strani fanzini izbegavaju naše bendove. Ako ste ljubitelj dobrog i krajnje zajebantskog panka, koji udara direktno u metu, onda je Miki Pirs definitivno jedan od onih koje stavite na vrh liste za preslušavanje.
www.myspace.com/mikipirs
http://www.mediafire.com/download/gc95qd1kod0hwcg/2010+-+Samo+Budale+I+Konji.rar
