Na ovo izdanje se čekalo još od proletos, pošto je bilo odloženo za oktobar zbog smrti Onno Cromaga, vlasnika etikete i jednog od najaktivnih ljudi na evropskoj hardcore sceni. Za one koji ne znaju za njega, reći ću da je radio Aardschok fanzin, radio aktivno na I Scream Records i Bridge Nine, organizovao brdo svirki, festivala i generalno pomagao gomilu bendova. Jedno od njegovih poslednjih angažovanja je bilo izdavanje novog albuma za švedski hardcore bend Misconduct.
Prethodni album One Step Closer me je potpuno oduševio, a novi Blood On Our Hands nastavlja u sličnom ritmu, doduše sa malo mekanijim zvukom. Album je prilično kasnio, pre tačno godinu dana je snimljen i verujem da je bend jedva čekao da ga izbaci u svet. Šta nam donosi novo? Više horskog pevanja, značajno više melodije, jače refrene, malo manje žestine i hardkora. Produkcijski ne zaostaju za svojim prethodnicima, mada, ruku na srce, ne pamtim kada sam čuo krš produkciju iz Skandinavije.
Aranžmani su malčice promenjeni. Rekao sam da su smekšali. To uzmite naravno sa rezervom. Nisu počeli sa plačipičkastim pesmama, već su prosto klizač sa hardcore zvuka malo pomerili više na stranu melodičnog panka. To naravno ne znači da su izgubili oštricu i sirovost, već da su profilisali zvuk, čime smo dobili daleko utegnutije pesme. Na naslovnoj pesmi imamo i zanimljivo gostovanje Rodžera Mireta iz Agnostic Front, a u Never Going Down Jošija iz ZSK.
Šta imamo još da vredi pomenuti? Pored mog glavnog utiska da je sve nekako stilizovanije, rekao bih da su možda malo i preterali sa horskim pevanjem. Za nijansu, ali opet kažem, taj utisak mi se zadržao i posle nekoliko puta preslušanog albuma.
Hardcore se naravno nije uzgubio. Prošaran je čitavim albumom, ali ne onako kao ranije na izvol’te. Ipak Rise Your Voices II je najočiglednija i verovatno najenergičnija. Sa druge strane imamo ultra melodičnu No Understanding koja pripada novom fazonu, sa sporim, ali zaraznim refrenom, tonom horskog pevanja i čestim promenama ritma. U principu bend se na čitavom albumu trudi da ne bude dosadan i promene ritma i brzine su česte. Možda će nekima to da zasmeta, možda će neko osetiti da je to urađeno ponekad na silu, ali ja mislim da bi bez toga ovaj album bio samo još jedan generički kakvih ima na tone.
Ako ste ih do sada slušali, apsolutno nema razloga da ne uživate i dalje. Sve ono što ih je krasilo je i dalje tu. Misconduct se ne libi da proba nešto novo i nema nameru da nas čeka da uskočimo u taj voz. Sve ostavljaju iza sebe i ta osobina ih zadržava u vrhu skandinavske hardcore punk scene, gde objektivno i pripadaju.
Strength Records
http://www.strength-records.com
https://www.facebook.com/misconductswe
