Nismo došli ni do polovine godine, a već se s punim pravom može reći da je jedan od najbitnijih događaja u domaćem punku u 2016. – reunion Mitesersa. Pre nego što ih pogledamo na Exitu 7. Jula, red je da analiziramo aktuelno stanje u njihovim redovima.
RAZGOVARAO: Schimmu
Do Less (INTRO): 20.58h, dan nakon metal dana (6. 6. 2016), Limanski park, Cibanov grob
Jeste li baš s namerom išli na to da nastup na Winter festu ne bude na fazon onog na To Be Punku 2010, ili se to prosto tako potrefilo?
Do Less: Nema tu nikakvog razmišljanja i planiranja – ili se desi ili se ne desi. Mitesersi su takva forma da to kad se okupi vrca od nekih čudnih energija, to poprimi neki karakter, kao da bend dobije neki život. Ta strastvena energetska kombinacija traje samo u određenim ciklusima i, kao takva, jako brzo sagori.
Onda morate na pauzu?
Do Less: Nemamo podršku. Već se hiljadu puta pokazalo da sve prirodne i neprirodne sile rade protiv benda. Odavno nam je rečeno, vi ne treba da postojite, to nam svi znaci govore. Ali mi se, nekako, iz ko zna kojih razloga borimo s tim, i onda se valjda i svi bogovi sažale, pa puste na upornost… daju i dese se kratki vremenski periodi uživancije sa bendom i to nam bude nagrada. Posle te sile budu toliko jake da ne možeš da im se prepustiš i odustaneš. I čekaš novi ciklus.
Koliko sam razumeo, prvo ste fiksirali datum za svirku, a onda krenuli u intenzivno vežbanje, kako bi sami sebe primorali da i odsvirate Winter fest?
Džidža (uz smeh): Ja sam se fiksirao ali to pre. Sad imamo Njemačku.
Do Less: Teorija zavere postoji vezano za Winter fest: da je Zlajber (menažer Atheist Rapa i Mitesersa – prim. Schimmu) to osmislio puno ranije, pre jedno dve godine, i polako svakom od nas, kad god nas sretne, govorio o toj mogućoj varijanti da se opet sastanemo
.
Hoćeš da kažeš da je on vama govorio kao premijer Vučić – da će za dve godine biti bolje?
Do Less: Upravo to! Niko mu nije verovao do mesec dana pred Winter fest, kad je rekao, svirate tamo i tamo, brzo na probe, i to je to. Odjednom nam je, baš u tom trenutku, svima bilo potpuno normalno da se upustimo u to. A do tad, do tog momenta, bukvalno niko o tome nije razmišljao. Bilo je, kao, potpuno nemoguće, nikad se više nećemo okupiti.
Džidža: Ja mislim da smo loma požurili sa tom svirkom.
Do Less: Naravno, svirka je ta bila kakva je bila, šta možeš za tri probe ili dve, mislim da smo imali dve probe. Posle petnaest godina (smeh), ne, jedno pet, šest godina nesviranja. Mitesersv stvarno zahtevaju da se prepustiš tom nekom ludilu, koje mora da te ponese. Ne mogu ja sad sa četrdeset godina da budem hard kor panker, da tu izmišljam neke budalaštine, nego moraš da poludiš malo (smeh). To se odražava onda i na familiju, prijatelje i sve ostalo, i zato je takav bend. Outcast.
Džidžo, primetilo se da je u startu na Winter festu u tebe bilo i loma treme, ranijih dana to nije bilo slučaj? Na primer, na svirkama s Prolećem izlaziš da pevaš sa istom spontanošću kojom leti ližeš sladoled u parku, ili se fotografišeš s Zdravkom Čolićem?
Džidža: Nije, nisam imao toliku tremu nego mi se strašno spavalo. Ja svaki dan u osam uveče kuntam. Imam neku terapiju.
Dosta nas je primetilo da pesme Crvene Jabuke uglavnom otpevaš bolje nego sopstvene. Kako objašnjavaš taj paradoks?
Džidža: Lakše je sve od Jabuke, ajde ti pevaj Miteseraše.
Tekstovi pojedinih vaših pesama s vremenom još više dobijaju na značaju, npr. Opet zajedno i Radikal. Jeste li mogli da naslutite da će tako biti kad ste ih pravili?
Do Less: Ni najmanje. Mi obično nabacamo neke reči koje nam se u tom periodu motaju po glavi, nekad zvuče logično, nekad manje.
Osim Žere, od domaćih obrada ste snimili i Balaševićevu Plavu baladu. Nju ste baš tematski tad i snimili, samo za kompilaciju Neki novi klinci, ne i da se svira?
Do Less: Ne, ništa od toga nije tačno.
Izuzev činjenice da je nikad niste svirali uživo…
Do Less:Mi smo to potpuno bezveze snimili, za našu dušu, da to niko ni ne čuje. Kao što smo pre toga i Crvenu jabuku snimili samo za drugare, bez namere da to neko objavi – e, tako smo i Đoleta. Crvena jabuka je bila jedna proba a Đoleta smo odsvirali na drugoj. Možda smo hteli i više, ali nam je ova pesma bila interesantna i snimili smo samo jednu. Puno kasnije, to je čuo Lee-Man i odlučio da napravi tu kompilaciju sa obradama Balaševićevih pesama. Zato je naša produkcijski i najlošija.
Džidža: On je zvao da se ponovo peva.
Do Less:Da. Mi nismo tematski snimali i to se primeti. Da su nas pitali da sviramo Đorđa Balaševića za taj tribjut ne znam ni da li bismo izabrali tu pesmu, možda bismo neku drugu obradili.
Zašto se ne sviraju stare stvari koje nikad nisu snimljene – Poker aparat, Ignoriraj me, Intro sa To Be Punka 2010?
Do Less:Sve mi to pokušavamo negde da uklopimo, ako se nađe mesto gde može da uleti, sigurno će da uleti. Bezveze je da maltretiramo ljude na svirkama s delovima pesama.
Osim Bečeja, u kom ste svirali 28. maja, i Exita, koji vam tek predstoji – imate li još nešto da najavite od koncerata?
Džidža: Bečej, Petrovaradin, pa Njemačka.
A još nešto u periodu leto/ jesen?
Džidža: Ja mislim da je ovo sasvim dosta a ako nas još negde zovu mi ćemo da dođemo.
Raduletova uloga u bendu je vrlo bitna, jer je praktično do realizacije debi albuma i došlo tek nakon što ste njega, kao čoveka sa strane i fana Mitesersa, doveli u bend?
Do Less: Tačno se sećam i kojim rečima je ušao u bend… Mi smo krenuli da sviramo kod njega na salašu, ušli smo u studio dok je on kuvao pasulj ili tako nešto. Jedino što smo mogli u tom trenutku da sviramo bile su pesme od Crvene Jabuke i počeli smo da ih sviramo, kad je Radule uleteo u studio i rekao: Mamu vam jebem! Natakario je gitaru i priključio nam se. On ne podnosi Crvenu jabuku, ali mu je toliko dobro bilo da je morao da uniđe u taj sastav.
Do Lesse, kakav je osećaj ponovo sarađivati s Raduletom? Poslednji put si s njim svirao u Atheistima, a sad ste zamenili uloge, tj. on je došao kod tebe u preduzeće?
Do Less: Nema to kod nas veze, mi smo još od vremena Bonebreakera naučeni da se pri’vatimo onoga šta je situaciji potrebno. On je tad bas svirao u Bonebreakeru, iako ga nikad ranije nije svirao, a odsvirao ga je za nauk.
Da li Lazarath frakcija u bendu lobira da se zvuk usmeri ka korenima Miteseraša ili ka metal , i kako se nosite s tim?
Džidža (zapanjeno): Ne, kakav metal?!
Do Less: Jeste, uticali su, i od sad sviramo samo spid metal, i Džidža je našiljio voice i sad peva samo u falsetu (smeju se obojica), i to ga podere kao, recimo, Alen Islamović.
Na Winter festu ste plasirali i novi imidž – čak trojica od petorice u bendu su se pojavili kao teške bradonje. To je aktuelni modni krik, podilaženje post hipsterima ili potpuna slučajnost?
Do Less:Moram priznati da je to bio marketinški flop – hteli smo da nove fanove dek
nemo u hipsterskim vodama, nije nam uspelo i stidimo se. Kao što vidiš, sad su svi obrijani i uredno podšišani na mornarski.
Ove godine će biti četvrt veka od osnivanja benda, dogodine i decenija od izdavanja debi albuma Na rubu propasti. Ipak, vi nikad niste bili u fazonu obeležavanja jubileja, iako je to u poslednje vreme jako popularno?
Do Less: Ma, ako je popularno ima i da ga obeležimo! Ja bih voleo kad bi se tom prilikom objavio i neki vinil.
Džidža: Kako nismo? U CK 13, ponedeljak (pobrkao je, bio je četvrtak, vidi plakat – prim. Schimmu), radni dan u 13 časova.
Do Less: Da ponovimo to sad, posle deset godina? To misliš?
Ne, to on tako priča, to je bila promocija albuma, a ne i obeležavanje jubileja.
Do Less:Kažem, moja želja je da se to izda na vinilu. Znam da postoji mogućnost, ali mi je bezveze da maltretiram ljude, a, opet, nemam novaca da finansiram sam. To malo i ubije sve, nije fazon kad sam izdaješ sebi.
Pade mi na pamet: zašto tebe zovu Do Less Mitesers kad si ti, zapravo, Do Less ATHEISTA – s njima si najviše godina svirao u kontinuitetu i imao najviše nastupa?
Do Less:Strašno puno sam razmišljao o tome, nekoliko godina.
Gotovo svakodnevno?
Do Less: Dok sam svirao u Atheistima zvali su me lažni Goja i lažni Barbun. Čujem da Zokija sad zovu lažni Do Less.
Dobro si čuo, ja ga prvi tako zovem.
Do Less:Tradicija ne sme da se prekine, nikako.
Vezano za imena i nadimke, pa i GBB majicu koju nosiš, Do Less – osećaš li se krivim, i u kolikoj meri, što je lider Levice Srbije promenio ime iz Borisav u Borko? Podsetiću te da si mu svojevremeno sugerisao da ako mu je ime Borisav, nadimak je logično Boro a nikako BoRko, kako je on izgleda od pamtiveka želeo?
Do Less: Ne mogu da verujem, ja sam mu to nekad rekao? (smeje se)
Ti, ti, nego šta. Šta bi tek bilo da si mu pričao da treba da promeni pol, da li možeš da zamisliš?
Do Less: Sećam da sam mu svojevremeno zamerao na radikalnim promenama ideologija, a ovako, k’o čovek, mi je drag. I još mi je draže što je jednom prilikom bio na probi Mitesersa, odnosno, sreli smo se ispred, i rekao nam je kako mu je najomiljenija pesma Chiatto, što je nama, naravno, bilo presmešno. Neki političar da ti kaže da mu je omiljena pesma Chiatto od Mitesersa! Naravno da ne možeš da mu veruješ, i mi smo mu i rekli da mu ne verujemo. Onda je on zvao svog vozača i onda je on pred nama rekao, onako bezvoljno, kad ga je ovaj pitao, Šta slušamo u kolima jedino? –Ćatooo od Mitesersa. Ludilo!!! (smeje se) Čak nas je i pohvalio Borko, rekao je da je to jedna od najboljih pank pesama u ne znam koliko godina. Je l’ se sećaš ti toga (govori Džidži)?
Džidža: Ne.
A jel se sećaš drajvera Borkovog?
Džidža: Ma ne, ni njega.
Nakon tolikog sviračkog staža, koji bi po vama bio najbolji prostor za sviranje u gradu i zašto?
Do Less: Najbolji su ovi sad, aktuelni, sigurno da u naše vreme nije bilo takvih. Bili su Sajmište i rukomentno igralište u Dunavskom parku, što možeš da kažeš da je dobro za koncerte, a ostalo su bile rupčage i kafići sa improvizovanim binama.
Descendents su danas izbacili novi singl.
Do Less: Victim Of Me”, preslušao dvaput!
Samo? Pa šta si ceo dan radio?
Do Less: Ali sam pričao jedno deset minuta Džidži o njemu.
Ajd’ onda da ti računam kao da si ga preslušao triput.
Do Less: Ne mogu ja da budem objektivan kad je o Descendentsima reč. Vidim da je kao na početku, svirka više u vožnji, a manje u zajebancijama, što mi više volimo.
Nego, kako se niste uvaljali – kad Lazarath ove godine već ide na Monte Paradiso – da i vi odete u Pulu?
Do Less: Mi apsolutno ništa ne planiramo, sve prepuštamo slučaju.
A, ako vas neko odveze kolima, sviraćete u Puli?
Do Less: Tako je. Isto tako, mimo plana i pravimo pesme.
Koliko imate novih stvari, delova, delića pesama, tekstova? U Bečeju smo, na kraju koncerta, čuli instrumentalnu verziju jedne nove pesme.
Do Less: Ima fragmenata raznoraznih, ali ništa još formirano jer, jednostavno, nemamo probe.
Uletela je letnja pauza pre početka leta?
Do Less: Ne, nego uvek neko ne može. Imamo jednu probu mesečno. Koliko god to tužno zvučalo, jedna proba mesečno od dva sata. Šta misliš, koliko za to vreme možemo da uvežbamo starih i novih pesama?
Da me neko pita, rekao bih da imate barem jednu i po probu mesečno, tako dobro zvučite.
Do Less: Hvala ti! (smeh) Dobro, bude i dve i po mesečno, do dve.
Grupa tvog života, vaš bratski sastav, preuzela je vaš metod funkcionisanja, tj. bacili su se na periode dužih stagnacija. Po vašem receptu ili slučajno?
Do Less: Nažalost, duh Mitesersa se prebacio sa nas na njih. To je neka kletva koja je nošena od `91, pa sve do tad kad smo se sa njima uparili, zašto su oni preuzeli, kakve su to sile uticale, šta im je to trebalo, to će budućnost pokazati. 
Da li je još neko unutar Panonske unije zahvaćen tim sindromom? Da mu saopštiš dijagnozu bolesti?
Do Less: Radule je tu sigurno inficiran malkice, a i Gužva u šesnaestercu, mnogi koji dolaze s nama u kontakt, bliži ili dalji. Mada mi više nemamo tu kletvu, mi možemo sad da nastavimo kao pravi bend.
Pošto ništa ne planirate, ukoliko imate još bilo šta da prozborite – izvolite?
Do Less: Mi smo takvi ljudi, jako smo nesigurni, samim tim ne volimo ništa što je konstruktivno, unapred predviđeno nekim normama. Mi smo morali da izmislimo svoj jezik, svoj način ponašanja, razmišljanja, drugim ljudima je to teško da razumeju ali sve je u tim konvencijama. Zato izbegavamo da bilo šta planiramo. Ako bismo nešto isplanirali, bilo bi nas sramota to da izvedemo. Ništa unapred ne kažemo jedan drugom šta smo isplanirali za koncert. jer će nas biti sramota da to uradimo na koncertu.
Sad ti, Džidžo, na kraju reci barem, Skinheads!
Džidža: Neću.
Do Less (OUTRO): Jedino ovaj džoint da ti dodam, ali već si rekao da nećeš.
