I pored svoje dobre volje ovaj bend nikako nisam mogao da svarim. Smorio me je neviđeno. Tih pola sata su za mene prošli kao gledanje neke dosadne fudbalske utakmice između Popinaca i Karlovčića. Ali, kad bolje razmislim, gledanje pomenute tekme je verovatno zanimljivije zbog gotovo uvek potencijalne opasnosti po sudiju od strane domaćih igrača, a bogami i razbesnele publike (Sudija, vremeeee!). Mock Orange je takva dosada da vam to ne mogu opisati. U pitanju je emo i po tekstovima i po muzici. Muzika jeste brža, ali dosta podseća na neke novije američke sastave čije spotove ponekad vidim na Politici. Mada dosta sve ovo vuče na alternativu, meni je jako dosadno, tako da zaista ne znam šta da kažem dalje. A, da! Ovog tipa je riba ostavila, pa verovatno znate koja je tema albuma. Jebiga, valjda je korpa aktuelna ovih dana.
Lobster Records: P.O. Box 1473, Santa Barbara, CA 93102, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
