Nikad mi neće biti jasno šta čoveka natera da proba drogu, pogotovo oni koji su intravenozno zavisni od heroina. Ova zavisnost je posebno izražena na muzičkoj sceni. Nije mi jasno da li ih je heroin privukao zbog psihološkog efekta i čuvenog širenja vidika ili su nezadovoljni životom i žele da imaju iskustvo na samoj ivici smrti? Kao čovek koji u životu nije ni cigaretu zapalio, meni je sve to veoma nejasno. Morning Glory je jedan od bendova čiji član je preživeo pakao heroinske zavisnosti, a ovaj album je gotovo u celosti napravljen tim iskustvom.
Morning Glory je bend nastao iz pepela odličnog Choking Victima, koji je postojao devedesetih. Neki članovi su posle raspada napravili Leftover Crack, a pevač Ezra Kire je napravio i Morning Glory, između svih svojih aktivnosti. 2001. su izbacili album, koji je prilično dobro prošao, dve godine kasnije neke nebitne EP-jeve i to je bilo to. Svi ih zaboravili, ali Ezra posle surovog životnog iskustva je navodno konačno skinut sa droge, dolazi sebi i posle 11 sušnih godina ovaj bend konačno izdaje album.
Od samog početka se vidi da je ovo ličan album. Ezra maše temama o svom prvom upoznavanju sa heroinom, kao i sa svim poteškoćama dok ga je konzumirao. Ovo je priča, grozna priča. Počinje sa Stivie Dinner, prvom pesmom koju je napisao još sa šest godina. Kao kontrast, ili upozorenje za kasnije mračne dane, mališan udara po akustari i peva o tome kako mu je otac otišao u prodavnicu.
Album odmah furiozno uleće u današnje vreme. Žestoki melodični pank i savršen vokal. Ni traga od njegove heroinske zavisnosti u glasu. Ovo kažem zato što je internet pun njegovih ispada na koncertima, gde mu je pucao glas, padao sa bine i generalno ponižavao se. Ovde mu glas zvuči verovatno najbolje u karijeri. Veoma energičan i čist vokal, koji često ume iz idiličnog vokala punog nade da pređe u agresivan, mračan vrisak. Zbog toga i ide tekst u kome Ezra kaže kako može sve da uradi kad je čist. Ja se u tom momentu zapitam zašto se onda stalno vraća heroinu?
Album je prošaran temama iz njegovog života, a muzički uspešno spaja različite žanrove; od melodičnog panka do rege ska zvuka, bend skoro uvek pogađa u metu. Promena u intonaciji i brzini dozvoljava temama u tekstovima da budu viđene iz više uglova, što mi se čini jako zanimljivim. Naslovna pesma Poets Were My Heroes počinje sa laganim uvodom na klaviru, da bi se pretočio u tornado gitarskih rifova, ali sa nekom country atmosferom i tekstom koji govori metaforički o penjanju na vrh planine.
Ska ritmovi ne dominiraju, ali ostavljaju najjači utisak. Quemar las Fronteras upada u two tone, a usput kupi par mariachi duvačkih fora, čime ova pesma možda ima i najtopliji prizvuk. Ezra se istinski posvetio glavnoj temi na albumu, pa za razliku od Leftover Cracka ovde gotovo da nemamo političkog teksta, komentara ili mišljenja. Iskreno, to je odlična odluka, jer bi time album izgubio na intimnosti koja ga krasi i verovatno nas odaljila od Ezrine sudbine koja nas od samog početka albuma intrigira.
Album svoj najbolji momenat doživljava u Born To December, pesmi iz tri dela, sa klavirom, pankerskim rifovima i pravom orkestracijom na uvodu. Na kraju se čitava priča vraća na Stivie Dinner, sa rečenicom da je put ka Ezrinoj heroinskoj zavisnosti ipak bila njemu u krvi, od samog početka. Ovde shvatamo da je on imao ožiljke po rukama još pre nego što je uzeo prvu iglu. Stekao sam utisao da nije želeo da ovim priznanjem stekne sažaljenje, već da je konstatovao da je pobedio zlo.
Impresivan album. Jedan od onih albuma koje vredi slušati, čitati i preporučivati. Definitivno najpozitivnije iznenađenje septembra.
Fat Wreck Chords
www.fatwreck.com
www.facebook.com/morningglorynyc
