Londonski bend da svira na američki način? Eto, i to je moguće. Mouthwash su spoj ska melodije i Rancida, ali mnogo, mnogo naivnije. Tek kad pogledaš u godine i vidiš da niko od članova benda još nema ni devetnaest godina, shvatiš zbog čega su tekstovi onako bezvezni, što je muzika totalna kopija svih Epitaph bendova. Čitao sam na internetu prepirke Britanaca i Amerikanaca oko toga ko je izmislio pank i tek sad vidim kako su i jedni i drugi obični glupaci koji se raspravljaju oko bezveznih stvari. Mouthwash nisu loši, ali nisu ni nešto naročito. I oni koji ih žestoko pljuju i oni koji ih žestoko hvale nisu u pravu. Ovo je klasičan primer proseka, klasičan primer nečega što ćeš da islušaš samo zbog recenzije, klasičan primer skupljanja prašine na mojim policama, klasičan primer klinačke naivnosti.
Hellcat Records: P.O. Box 10574, 1001 En Amsterdam, The Nederlands.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
