Ne okreći se zine #6, A4, srpski, štampan.
Naslednik nekadašnjeg Hemoroida se konačno pojavljuje posle četiri godine pauze. Mališa Stojanović Miša, u narodu poznatiji kao Veliša iz Potresa, je svojim novim remek-delom okajao grehe neizlaženja, jer ono što se nalazi na prelepo dizajniranih tridesetšest stranica fanzina ne uzlazi na svaka dva meseca. Dakle, itekako je vredelo čekati. Prvi utisak koji fanzin ostavlja na čitaoca u vizuelnom smislu je da se itekako čitao Garaz. Ali, to je samo na prvi pogled. Miša je imao izuzetnih dizajnerskih rešenja, naročito u impresivnom tekstu o Dee Ramoneu. Ako ste imali priliku da čitate italijanski Zips And Chains, onda mozete sve to da zamislite samo deset puta bolje i lepše dizajnirano. Cepkani listovi čine okosnicu sloga stranice, a ono što me je posebno oduševilo je da je svaka stranica priča za sebe, da je svaka naredna strana potpuno drugačije dizajnirana, tako da će neki budući fanzinaši imati itekako materijala za krađu. Elem, kada se naviknete da je ovo srpski fanzin, počećete da čitate. A onda, majko mila, što ima dobrih stvari! Recenzije su nešto najbolje što sam čitao u poslednje vreme, pogotovo one sa koncerata. Tu ima i onih od pre par godina. Izdanja ima prilično, ali zbog nedostatka prostora barem duplo više je moralo da se izbaci, što je prava šteta. Konačno mogu da čitam fanzin u kojem autor recenzija ima svoj stav i čija kompetentnost ne dolazi u pitanje. Iako je u pojedinim mestima Miša previše oštrar generalni utisak je da je recenzije izuzetno realno ocenio. Ipak, ovaj fanzin su uvek karakterisale urnebesne kolumne, koje ćete pronaći na početku zina, tik ispred uvodnika. Petko je razvio doktorsku disertaciju o prodaji karata na certovima i o tome koga treba ili ne treba puštati džabe. Naravno, nije ostao bez replike, a za to se cenjeni gospodin Aćin pobrinuo. Mislim, ja ću ovde zvučati smešno ako budem pričao nešto više o tome. To treba pročitati. Još jedna od karakteristika ovog fanzina je da u svakom broju ima barem jedan metal bend u intervjuima. Ovog puta je Darko (Potres) radio sa svojim komšijama Alogijom, na čiju samu pomisao se naježim. Pored tog intervjua možete pronaći i Dance Hall Crashers, Hang, Tiger Army, Be Nuts i Elvis Jackson. Malo sam u nedostatku inspiracije, pošto pišem bukvalno sat pred konačno sklapanje broja, ali ono što mogu odgovorno da tvrdim je da je novi Ne okreći se zine najbolji srpski fanzin u poslednjih pet godina. Zato, da vas ne sanjam da ga ne naručite! Cijena: prava sitnica.
Mališa Stojanović, Carigradski drum 152, 11322 Skobalj
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
