Za mnoge od vas koji niste imali prilike da čujete nešto više o perspektivnom beogradskom bendu No Comply, evo vam jedinstvene prilike. Kao i u nekim ranijim slučajevima, ovaj bend svoj prvi intervju daje upravo za Get on the Stage. No Comply su skromni momci koji sviraju muziku koju iskreno vole. U pitanju je melodičan punk rock u svom najboljem obliku. Obratite pažnju, Peđa (vokal) i Pera (bas) su zaista interesantni sagovornici. Naš razgovor jednog popodneva u elitnoj beogradskoj kafani, odnosno Domu Omladine, trajao je taman toliko da ispunimo jednu lepu sonijevu kasetu.
Oćete da se predstavite?
Pera: Ja sam Pera iz benda No Comply (smeh). Ja se tako uvek predstavljam na tv-u, na radiju, jer mislim, normalno je… Pošto još ljudi nisu čuli za No Comply.
Kad ste se vas dvojica upoznali?
Peđa: Bilo je to davno.
Pera: Ima jedno deset godina.
Peđa: Sigurno ima deset godina.
Gde? U školi?
Peđa: Ne. Bilo je to neko zajedničko dvorište između par zgrada na Vračaru i tu je izlazilo razno društvo iz svih tih zgrada. Pera nije tu živeo, već je njegova baba imala tu stan, pa je on izlazio sa nama. Mi smo se družili, igrali fudbal, basket, vozili bike, sk8… Onda smo provalili da slušamo istu muziku…
A šta ste tad slušali?
Pera: Šta smo tad slušali? Sada ću ti reći… Peđa je u nekom šestom razredu počeo da svira gitaru…
Peđa: U petom, šestom razredu sam upisao nižu muzičku školu za klasičnu gitaru, i mogu ti reći da sam bio najbolji u klasi.. Završio sam petu, došao do šeste, ali se onda profesor menjao, ja se pokačio sa njim, a i bilo stanje u zemlji kakvo je… Nije mogao da se promeni profesor, pa sam napustio. Ali, svirao sam i dalje.… Onda sam kupio svoju prvu električnu gitaru, Squirer stratocaster, pa su tu počeli i prvi akordi, prve autorske pesme da se pišu i električnu gitaru sam sam učio.
Jel se sećaš šta si prvo skinuo?
Peđa: Ne sećam se… Znam da sam ranije pravio list papira na kome sam pisao šta sve znam da sviram. Kad je tu bilo nekih deset pesama, rekao sam sebi: super! Sad i ne mogu da se setim šta sve znam da sviram. Ne mogu da se setim šta sam prvo skinuo. Verovatno nešto domaće, jer smo tad slušali tu domaću scenu, jedinu koja je bila dostupna, tipa Goblini, Ateisti, Šaht… Džukele su tad bile dobre…
Pera: Kad je Peđa krenuo da svira gitaru, to je bio neki šesti razred. U sedmom razredu sam imao ideju, pošto sam svirao malo bubnjeve, a bubnjevi su me oduvek privlačili… Tu su bila i naša dva drugara Četa i Jugoslav, Četa je tad bio masni metalac, a Jugoslav je svirao drugu gitaru. Imali smo i jednu akustičnu i neke improvizovane bubnjeve, sa loptama i limenim dobošem (smeh). Ali, za sedmi razred nama je bilo super. Mi smo se svake subote skupljali kod Peđe i snimali smo te probe na neki razdrndani kas. A šta smo svirali? Pored nekih naših pesama, o kojima sad neće biti govora iz objektivnih razloga…
Pošto su jako dobre…
Pera: Pesme su, mogu ti reći, bile poprilično dobre, da bi nam danas neki bendovi pozavideli na njima (smeh).
Peđa: Dobićeš ih ekskluzivno.
Pera: Tad smo svirali bukvalno ono što smo slušali, od Plejboja do Šahta.
Ustvari ono što je moglo da se nađe ispred SKC-a.
Peđa: Ja sam bukvalno tamo odlazio i uzimao sve novo što se pojavi.
Pera: Sve što je bilo relativno alternativno, mi smo to slušali. Ja sa trinaest godina nisam mogao da znam da ništa sem Bad Religion, Pennywise i NOFX. Ja sam mislio da i nema više bendova. Svirali smo, dakle, sve ono što smo slušali, što nam je bilo interesantno. To su neki naši prvi kontakti sa sviranjem muzike. A posle se priča seli u neku 2000. godinu, a o tome ćemo malo kasnije.
Rođeni ste u Beogradu. Gde tačno?
Pera: Svi smo rođeni u Narodnog Fronta.
A sa Vračara ste?
Peđa: Ja nisam. Bio sam tamo do osmog razreda osnovne škole, a sad sam na Dorćolu. Mislim, nije to tačno Dorćol… Kod Skadarlije, pa prekoputa.
Pera: Ja sam do desete godine živeo na Vračaru, a onda sam se preselio na Zvezdaru. Ali, i dan-danas idem na Vračar pošto su mi deda i baba tamo.
A babina hrana najbolja?
Pera: Naravno. Naslađa, brate… Nema druge. Ja tamo dosta blejim, jer imam drugare, a i dosta sam vezan za taj kraj.
Jeste imali pre No Comply neki bend, neračunajući ove što smo pominjali?
Peđa: Ne. Bili su neki pokušaji. Ja sam svirao sa neka dva drugara, gde sam svirao bubnjeve, drugi je svirao gitaru, treći bas. Sve su to bili pokušaji, nismo imali svirke.
Pera: Prva svirka da smo se mi pojavili na bini je bilo sa No Comply. To je bilo novembra 2002.
Pričajte mi malo više o toj svirci.
Peđa: Ja sam se odsek’o. Znaš kad nešto čekaš maltene ceo život, a onda ti se to odjednom desi… čak sam zaboravio i prvu strofu u jednoj pesmi…
Ko je organizovao? S kim ste svirali?
Pera: Organizovao je moj komšija Paja iz benda Punkt… Tad su se tako zvali, a sad se zovu Oskar Tomas. To je neki grunge rock, otprilike nešto takvo. On nas je pozvao da sviramo, pošto je on naš veliki fan (smeh). Mi smo bili u fazonu, ajde, što da ne? Pazi, svirka je bila potpuno šarenolika. Svirao je Direktan Prenos, oni sviraju obrade, meni to vuče na neki street punk, Odium metalci teški i mi punk rock. Znači, totalno šarenoliko. Nije mi bilo bitno, kao što mi i sad u većini slučajeva nije bitno s kim sviram, da se ograničavam da sam tvrdokorni panker, svi ostali su niža bića… Ma, zajebi me te priče.
Koliko ste svirali?
Peđa: Sve što smo imali. Nekih osam-devet pesama.
Što niste onda snimili sve to na ovaj album?
Pera: Još na samom početku kad smo Peđa i ja počeli da pravimo No Comply, to je bilo krajem 2000. godine…
Peđa: To čak nije ni bilo zamišljeno kao bend. Ja sam pravio neku muziku na kompjuteru, uradim bubnjeve, bas, nasnimim gitare, ma klasična kućna produkcija, poželeo sam da pravimo neke pesme. Bezveze, kao da Pera piše tekstove, ja muziku… Jednog dana me Pera zove i kaže da napravimo bend. Znaš mi tada nismo bili u toj ekipi, pošto smo odjednom isplivali. Kao, ko su sad ovi? Niko nas nije znao, nismo se družili ni sa jednim bendom.
Pera: Ja sam bio bolestan u to vreme, ali to nije bila bolest tipa kijavica, nego sam morao da dugo mirujem. Rekli su mi lepo da zaboravim na bubnjeve, pa sam uzeo nešto laganije, a kad ne znaš ništa da sviraš uzmeš bas. Kad si pitao koju sam prvu pesmu odsvirao, sećam se da sam gitari prvo odsvirao Sit gladan od Partibrejkersa…
Počeo si da sviraš bas pre jedno tri-četiri godine? Tad kad si bio bolestan si prvi put uzeo bas u ruke?
Pera: Pa, da. Dobro, pre toga sam malo svirao gitaru, mandolinu… Meni je to interesantno, nemam neki drugi hobi. Ne skupljam značke i salvete…
Kad ste pravili te semplove na kompjuteru, jel melodija već bila u pitanju?
Peđa: Da, da. Od starta smo rešili da bude neka melodija.
Pera: Taj je bila malo tvrđa pankeraja. Bilo je više čuka-čuka.
Kao Pennywise?
Pera: Više kao Bad Religion. Suffer, No Control otprilike…
Onda ste prešli na No Use? Ovo sad mi mnogo liči na novi NUFAN.
Pera: Ima tu uticaja svega i svačega.
Peđa: Mi ne pravimo tipske pesme. Kao, sednem i kažem sebi, e sad ću da napišem neku čuku. Ne. Kako nam dođe…
Kako pravite pesme?
Pera: Sednemo kod mene, upalimo sveće (smeh). Ma lupetam…
Recite za ljude koji blage veze namaju sa pravljenjem pesama kako to ide.
Pera: Pošto dosta svojih melodija koje smislim teško prenesem na gitaru. Odsviram ja neku grubu melodiju, tu se krčka tekst, padne ti ideja na pamet…
Nemate tekst na koji pravite muziku?
Pera: Nemamo. Skoro uvek ja pišem tekstove, ali smo svu muziku i sve tekstove potpisali kao No Comply. Za najveći deo muzike je zaslužan Peđa, a najveći deo tekstova ja.
Peđa: Ma, sto posto. Ja nijedan tekst nisam napisao. Ne ide mi.
Moja zamerka je što radite na engleskom.
Pera: Ne znam. Tako nam je došlo.
Kapiram da je svim beogradskim bendovima stid da pevaju na srpskom.
Peđa: Iskreno nas nije stid. U to vreme nastanka benda smo prestali da slušamo tu domaću scenu koja je postojala i propala manje više. Slušali smo strana izdanja i ja se osećam glupo kad pevam na srpskom, ne stoji mi. Samom sebi mi ne stoji. A na engleskom se lagodnije osećam.
Šta mislite kako bi ljudi reagovali da pevate na srpskom?
Pera: Meni je sasvim svejedno. Ljudi mogu da budu nekad dobri, nekad jako čudni. Meni je veoma drago kad vidim da se nekom sviđa to što mi radimo, ali mi je drago i kad se nekom ne sviđa.
Jeste imali nekih negativnih komentara?
Pera: Šta ja znam? Ne konkretno.
Nemate problem ni sa jednim bendom?
Pera: Mi se sa gomilom bendova uslovno rečeno ni ne poznajemo.
Kao da ste pali sa neba?
Pera: Nije kao, nego jesmo pali s neba.
Peđa: Za neko kratko vreme su ljudi saznali za nas praktično niotkoga.
Pera: Mi nismo ni stigli da se sa nekim i upoznamo. Nismo nikad bili u nikakvoj ekipi, ni hardcore, ni punk, ni skejt, ni sa ljudima sa kojima se sad znamo…
Onda znači ne možete da kažete da ste bend sa scene?
Pera: Ne. Totalno smo se stvorili. Ja, sa druge strane, prema svim tim ljudima sa scene koji se bave muzikom imam poštovanje. On se bavi time, smatra da to tako treba, tako zamisli i okej. Ja nemam ništa protiv toga, a ne vidim ni jedan normalan razlog zašto bi imao. Ali, to sad, ja se družim sa ovim ili onim, pa ja treba da pravim takvu muziku? Ne, ja muziku pravim onakvu kakvu mislim da bi trebalo da pravim. Ja se muzikom bavim zato što je to moj hobi, a ne zato što mi je to posao. Ja se muzikom bavim, izražavam se onako kako ja mislim. Savršeno me ne zanima šta ko misli konkretno. Da li će neko da mi kaže da li sam ja pravi panker ili da sam neki mekušac, da sam ovakav, ili onakav. Smatram da se trudimo maximalno dobro, da se zajedno zalažemo najbolje što možemo u tom nekom našem domenu.
Mislite li da fali bendova iz melodije kod nas?
Pera: Da.
Mnogo ljudi ima prezir prema melodiji. Ne vole melodiju uopšte.
Pera: To je njihov problem.
Peđa: Ja lično mislim da nije toliko prezir, već nemaju gde da nabave. Uglavnom na ovoj sceni dominira hardcore. Nemaju ljudi gde da nađu cd-ove melodičnih bendova…
Pera: Ovde šeta muzika od par ljudi. Mare reže (Mare – polučovek, polurezač) ili šeta od ruke do ruke od ovih naručivanih diskova preko interneta, što su krali…
Dobro je što ovaj vju ne ide na engleskom (smeh)
Pera: Pošto nisam imao prilike da nabavljam, nisam jednostavno znao ljude od kojih bi mogao da uzimam takve stvari, ja sam preko neta nalazio ljude u Portugalu, Kanadi, Americi, Nemačkoj, Holandiji, svuda po svetu, i sa njima razmenjivao mp3 diskove. Ja izrežem njemu, on izreže meni. Ja imam preko 1000 albuma i singlova, uglavnom neke melodije… Stvari koje ja volim.
Peđa: Ja sam imao sreću da mi je keva bila četiri godine u Njujorku, radila u Ujedinjenim Nacijama i slala mi je diskove. Snalazili smo se.
Ono što ja mislim o No Comply je da su na vas najveći uticaj izvršili No Use For A Name i Millencolin. I to ona njihova novija faza, sa sporijom melodijom. Šta vi mislite o tome?
Pera: Meni je okej novi No Use For A Name, iako mislim da su poslednjim albumom poprilično ukenjali stvar. Meni nešto nije lego. Dok mi je More Betterness vrlo, vrlo dobar, kao i svi oni raniji radovi Leche Con Carne, Making Friends. Ja volim kad počnem da slušam neki bend da nabavim sve od njega i da vidim kako su se razvijali. Malo da analiziram što se toga tiče. No Use sam slušao ranije, mnogo više nego sada. Sad ga ubacim jednom u pola godine, preslušam i vratim na policu. Moguće da ima, ima uticaja svega. Millencolina više sigurno. Ja Millencolin i dalje smatram jednim od deset mojih najdražih bendova. Ja na primer NOFX ne volim. Nekako mi ne prijaju uopšte. Okej mi je bio ranije.
Ja sam primetio da Beograđani slabo slušaju NOFX za razliku od Novosađana.
Pera: Novosađani su uvek bili okrenuti toj staroj melodiji koju furaju Descendents, All… meni NOFX ne prija toliko. U poslednje vreme slušam Thrice i njihov poslednji album The Artist In The Ambulance, Millencolin Home From Home, za koji smatram da je odličan. Kad je izašao Pennybridge Pioneers ja sam to preslušao rekao sam da je to vrhunac, vrh vrhova, što se tiče produkcije i pesama. Kad sam čuo ovaj novi onda sam rekao da je to vrh vrhova. Mislim, imaju i oni slabosti, useru ponekad…
Meni je i dalje prvi najbolji… Nekako mi je najdraža ta skejt melodija. Svi oni švedski bendovi No Fun At All, Stoned, Millencolin…
Peđa: Da, No Fun At All. Kako se zvao onaj njihov album? The Big Knockover, najbolji njihov album.
Mislim da je Out Of Bounds bolji, jer je pun hitova. Opet, postoje ljudi koji kažu da je zadnji najbolji.
Pera: Okej, ovo je otišlo malo dalje od tvog pitanja. Ima tu svega toga, ne mogu da kažem da nema. Ima uticaja i NUFAN-a i Millencolina, ali tu ipak ima uticaja svega što mi slušamo. Svega se toga naslušaš, i neke ideje jednostavno isplivaju.
Peđa: Ako misliš na ovaj poslednji NUFAN, mislim da nismo slični, jer su oni s tim albumom postali previše njanjavi. Mi smo za nijansu tvrđi.
Pera: Ja slušam Thrice, Pogues, ti bendovi nemaju veze sa No Comply. Nemaš ti uticaja u našim pesmama, ali verovatno bi pesme bile za nijansu drugačije da mi ne slušamo mnogo druge muzike.
Peđa: Ja na Rancid otkidam, a No Comply opet, nema nikakve veze sa njima. Mislim ja stvarno slušam raznoliku muziku od starog rocka tipa Dire Straits, Guns-a, Pink Floyda, koji su vrh, preko jazz-a, blues-a, ska, reggae-a… Uostalom, da bi mogao da se baviš nekom muzičkom produkcijom, što ja pokušavam, moraš da budes naslušan raznolike muzike. Na primer što se te produkcije tiče novi AFI je postavio neki standard. Ja sam sa neta skidao neke fajlove kako su oni snimali u studiju, uslovi u kojima oni rade, pa to ne može da se poredi sa najboljim uslovima kod nas.…
Oni su pravi primer benda koji se nije prodao, jer su uradili svoj najbolji album za mejdžor.
Peđa: Oni su savršeno izbalansirali taj komercijalni deo, ali su uspeli da proguraju svoju priču. Produkciju su im radili Džeri Fin, koji je radio sa Blink 182, sa Green Day, sa Rancidom, i Bač Vig, koji je radio sa uglavnom alternativnijim bendovima poput Garbage, Smashing Pumpkins, radio je Nirvanin Nevermind.
Pera: Meni je na primer Foo Fighters odličan. Jako volim da ih slušam. Imaju četiri albuma.
Peđa: Meni se to ne sviđa. U najmanju ruku su isprazni.
Imali ste to jedno studijsko iskustvo?
Peđa: Da. Taj EP je pravljen na brzinu. Snimljen je jedne subote u studiju Kazablanka. Zvao sam drugara Marka Stojanovića, jer ga znam od kad znam za sebe. On je živeo u mojoj zgradi, ja na trećem spratu, a on u prizemlju, gde je i taj studio.
Pera: U sredu si se ti čuo sa njim…
Čekajte, pre toga niste imali nikakvo studijsko iskustvo?
Peđa: Malo, uglavnom sve se svodilo na ono što sam radio kući na Cubase-u i nekim ostalim programima za snimanje i obradu zvuka. Malo sam miksovao, čačkao sa efektima…
Pera: Bubnjar Ivan je prvi put bio u studiju. Mi smo ostalo snimali u našem, Peđinom studiju.
Koliko je to dana trajalo?
Peđa: Bubnjeve smo snimili u Kazablanci za šest sati, pa smo to sve odneli kod mene na gajbu, gde smo snimili bas i gitaru. Sve smo to onda vraćali u Kazablanku da bi nasnimili vokale, a kad smo snimili vokale, onda smo opet vraćali kod mene. To je bilo baš mučno. Ja sam radio produkciju, miks i sve što treba da se radi. Ispalo je kako je ispalo. Sledeće izdanje će biti bolje, jer sam uz rad na ovom disku usput naučio dosta novih stvari oko produkcije, kako sve to funkcioniše. Imali smo eto to iskustvo…
Pera: Na stranu iskustvo, ali jedina stvar koja je meni najdraža u svemu tome je što No Comply nema da nas neko cima i proziva da nam je nešto učinio… Sve je bilo na nekoj drugarskoj bazi.
Peđa: Najdraže nam je bilo što smo radili kod nekih ljudi koje znamo ceo život. Totalno je bila opuštena atmosfera. Nemamo ni izdavača, sami izdajemo.
Kad si to pomenuo… Osnovali ste izdavačku kuću Melody Makers?
Nismo. Melody Makers je smišljeno kao organizacija bendova Tea Break, Barfly, Falling Life, Barcode i No Comply.
Čekaj, da nije Miša možda u svih pet bendova?
Pera: U četiri (smeh). Ne, u tri svira. Ne svira u Barfly i Barcore.
A ko je dobio ideju da napravi kuću?
Pera: Miša. Valjda mu je tako puklo u glavi (smeh). Šalim se. On jednostavno ima namere da se bavi izdavaštvom. Melody Makers je nastao tako što je Miša zamislio da napravi izdavačku kuću i smislio je naziv, a Igor Crnatović iz Tea Break i Barcore je napravio logo.
Dobro, u Srbiji nije problem izdati album, problem je distribuirati. Ti možeš da izrežeš dvesta diskova, uradiš jeftino omote… To više nije problem.
Pera: Distribuciju je malo teško raditi, u pravu si.
U Evropi ima dosta distributera, pa i opstaju izdavačke kuće. Jednostavno pošalju diskove u Holandiju, Nemačku, Italiju i to se uvek proda jer imaju distributivnu mrežu.
Pera: Kod nas je neosporno velika stvar internet. Sad sve veći i veći broj ljudi ima pristup netu i ceo Melody Makers je maltene zasnovan na tome. Naručuje se preko e-maila, Tea Break je svoje diskove delio besplatno kog god je tražio, No Comply je prodavao nešto malo ranije, ali to je bio vrlo mali tiraž od nekih 60 kom. To u suštini i nije prodavano nešto. Mislim, brate, disk je 100 din, to je pet karata u autobusu. Onda sam ja to sve malo pokrenuo, počeo sam da pišem te mejlove, Melody Makers vesti, da najavljujem svirke, da pišem o izdanjima, da to dobije neki oblik, čisto da bi ljudi dobili sliku o svemu tome. Trudim se da radim promociju svim tim bendovima.
Jel planirate da pravite festival Melody Makers bendova?
Pera: Ne. Miši bi bilo previše naporno (smeh). Nije nam to palo na pamet, doduše u martu 2003. smo u KST-u svirali sa Tea Break i Barfly. To je najviše što se na jednom mestu skupilo od bendova sa Melody Makers.
Peđa: Tad smo bili trojka, Miša nije svirao sa nama.
Kome je palo na pamet naziv benda?
Pera: Davne te 2000. godine kad smo Peđa i ja krenuli da radimo taj muzički projekat, bila je varijanta kako da se zovemo. Kakva nam je muzika, kao ajde nešto sa skejtom. Tad je to još bilo udarno, ljudi koji nas prate od početka nas pitaju što ne sviramo ono staro… Ja ne znam odakle im, jer nije bilo objavljivano, ni na netu da se skine. To je šetalo od ruke do ruke. Peđa je u to vreme igrao Tony Hawk-a…
Peđa: Da, igram ja i nabrajam mu skejt trikove, kao imaš no comply, imaš ovo, imaš ono…
Pera: Bilo nam je da izaberemo između Stale Fish, No Comply i Freefall.
Peđa: Bila je ideja da se i ne zovemo No Comply. Ko god da nas je pitao kako se zovemo mi smo rekli No Comply, ali ćemo menjati ime. I šta je bilo? Prva svirka, čekaj kako se mi zovemo? Dok smo se okrenuli, odštampani plakati.
Pera: Iskreno, iz prva mi je smetalo ime, delovalo mi je agresivno, posle sam se navikao.
Kad bi sad stavljali ime?
Pera: Verovatno bi isto stavio No Comply. Navikne se čovek na svašta. Verovatno to drugim ljudima ima drugačije značenje nego što ima meni, i drugačije zvuči nego što meni zvuči.
Šta bi trenutno menjali u bendu?
Pera: Šta bi menjali u bendu? Pa, promenili smo to što smo ubacili Mišu u bend da se dere i melodiju sa drugom gitarom. Mislim da ćemo malo više da forsiramo Mišu i njegov derački vokal, ali u granicama normale. Da ne bude prebudženo tim Mišinim dranjem.
Peđa: Mada opet to zavisi kako pravimo pesmu. Napravili smo tu deračku poslednju, to si čuo na koncertu…
Pera: Kako ti se dopada? Iskreno, najiskrenije.
Ja nikad ne mogu da steknem dovoljno dobar utisak na koncertu kad prvi put čujem pesmu.
Peđa: Napravili smo još jednu novu pesmu, sporiji fazon opet, ali tu nema dranja, samo pevanje.
Šta želite da postignete sa bendom?
Peđa: To je teško pitanje. Meni je najveći san da ništa drugo ne radim, već samo da pravim pesme, blejim po turnejama, a da mogu da živim od toga. Međutim, u ovoj zemlji ti ne možeš da živiš od toga. Pera i ja studiramo…
Šta studirate?
Peđa: Veterinu.
Pera: Političke nauke.
U poslednje vreme ima mnogo politike u tekstovima bendova. Jel mislite da je dobro, da ljudi jednostavno skreću pažnju na to, ili mislite da takve teme ne bi trebale da budu zastupljene?
Pera: To je jedna od stvari o kojima treba da se peva. Iskreno. Ali, jedna od stvari, a ne da se ti sad ograničiš samo na to. Pennywise na primer ima vrlo malo tih ličnih tekstova.
Dosta vuku ipak na anarhiju.
Peđa: Po meni više govore o tom trulom američkom društvu…
Pera: Imaš i Anti-Flag koji nije menjao ideologiju od kada je nastao…
Najviše sukoba na sceni, pogotovo kod nas se dešava zbog političkih stavova.
Pera: Mislim da nije zbog toga. Ne dešava se zbog političkih stavova, već zbog nerazumnih ljudi. Ja mogu da imam svoje mišljenje, ti možeš da imaš svoje mišljenje, a ti i ja možemo da se slažemo kao dupe i oko…
S tim što ja odbijam da budem dupe (smeh).
Pera: Ti možeš da odbiješ šta hoćeš, ali to ne znači da ti i ja ne možemo da sednemo najnormalnije da uradimo intervju, da se ispričamo, da ne pljujemo jedan drugom iza leđa. Ja ako želim nešto da ti kažem, ja ću da te okrenem telefonom… Ja lično mrzim nametanje svog mišljenja drugima.
Šta podrazumevaš pod tim? Da li pod tim podrazumevaš kad ja napišem recenziju nekog benda i ako kažem da mi se dotični ne sviđa, da li je to nametanje mog stava nekom? Da li misliš i to ili samo politiku?
Pera: Ti tu nisi neposredni akter. Nisi muzičar, ti si kritičar.
Ma ja sam fanzinaš, a ne kritičar, to je velika razlika. Kritičar nije fan. Ja mogu otvoreno da kažem šta mi se sviđa, a šta ne, dok kritičar mora da razmišlja o mnogo širem krugu čitalaca i mora da se malo prilagođava.
Pera: Koliko god to zvučalo banalno, ti radiš u jednom mediju. Imaš fanzin koji prodaješ u kome pišeš i izražavaš se onako kako ti misliš da bi trebalo. Ti si glavni urednik. Jebiga, neki klinac kad pročita ovaj bend je sranje, ovaj bend valja, ovaj bend ne valja, on automatski stiče neku predstavu o tome unapred. Nebitno što si ti fanzinaš, što pišeš srcem, a ne razumom. Elem, u No Comply, na primer, nemaš jasno izražene političke stavove, jer se trudim da to izbegnem. Ne volim da se opredeljujem, ne volim da se svrstavam. Pogotovo ne ovde kod nas.
Kod nas se ljudi opredeljuju samo za ideologiju. Kod nas nemaš jasnu političku opciju. Ili je levo ili je desno. Nemaš bend koji piše neke neutralne političke tekstove. Vi imate, što se kaže, socijalne tekstove… Poslednja pesma na ipiju je prikaz socijalnog i društvenog stanja u Srbiji.
Pera: Koliko god to zvučalo klišeizirano, kao pesme za naše generacije, ipak kad bolje pogledaš mi imamo po dvadeset godina, a od naše osme godine se puca. Šta ja imam da pišem da sunce sija, ja vozim skejt i kao do jaja mi je.
Možda ti je do jaja (smeh).
Pera: Naravno da ne treba sad da pišemo crnjak, sve je sranje, ima da se roknem, mislim to nema smisla uopšte. Treba da napraviš neki kritički pristup, kao to ne valja, ali bi moglo da bude bolje. I ja ću da se trudim da to bude bolje i naravno da neću sve svoje probleme u životu svaljuješ na Slobu Miloševića…
Ajde da menjamo temu. Spomenuo si internet. Šta ti je bolje: papirni fanzini ili web fanzini?
Pera: Ja više volim ono da mogu da pipnem. Volim diskusije na internetu, iako malo učestvujem u svemu tome, ali kapiram kao neku razmenu mišljenja.
S tim što je kod nas sve to ekstremno.
Pera: Kod nas u zemlji ti se sve svodi na ekstremno.
Peđa: Ili je belo ili je crno.
Ono što meni konkretno smeta kod vašeg prvog izdanja, a mislim da to i vi sami vidite, što imate malu količinu teksta. Ponavljaju se strofe i refreni.
Pera: Mi smo izuzetno mlad bend.
Pa, dobro, ali Millencolin i No Fun At All su svoje najbolje albume uradili u vašem godištu.
Peđa: Pogledaj kakve oni uslove imaju, kakvu državu imaju. Mi imamo probe dva sata nedeljno. Oni imaju para da kupe pojačalo, pa ima isti zvuk gde god da ode da svira. Imaju mnogo više vremena. Mogu po ceo dan da se zatvore u studio. Mnogo više vremena ulažu u pravljenje pesama. Lakše im je. Dobro, treba tu i taj talenat za pravljenje pesama.
Švedski bendovi postavljaju standarde.
Pera: Da se ne lažemo, oni ipak vode mnogo sređenije živote od nas.
Imaju dobre političke bendove, imaju jasno profilisan politički stav. U svakom žanru imaju bend koji je najbolji na svetu…
Peđa: Imaju sređenu zemlju. Pogledaj nas. Te probe, te fakultet, radiš sa strane za neki džeparac… Onda ti muzika dođe na drugo ili treće mesto u životu.
Bora Čorba kaže da imamo o čemu da pišemo, pošto nam je luda zemlja gde je sve moguće… Jel imate problema sa inspiracijom?
Peđa: Desi se naravno. Pa svaki umetnik ima blokadu kad ne može ništa da radi.
Pera: Onda se roknemo u venu i bude nam do jaja (smeh).
Peđa: Evo, jedno vreme novu pesmu nismo napravili dugo, pa smo skoro tri uradili. U srednjem tempu je, ali je tvrđe.
Jel to Mišin uticaj? Jel on učestvuje u pravljenju pesama?
Peđa: Svi učestvujemo u pravljenju pesama. Ja napravim glavne teme, pa on onda doda, da bude raznoliko.
Pera: Kad pišem tekst, smislim melodiju i za pevanje. Ja ne smišljam teme, ne smišljam ništa drugo. Smišljam melodije pevanja. Za strofe, za refrene, za prelaze… Tamo gde god ima teksta, ja smišljam kako bi se to otpevalo. Onda vidim sa Peđom vidim oko raspona glasa i slično.
Jako malo bendova u melodiji vodi računa o tome. Mogu da dam primer benda iz Kruševca Sweeper, kojima zameram da imaju slabu dikciju. Natrpaju tekst i to samo ide. Six Pack, sa druge strane, lepo podele slogove i to melodično zvuči. LUR iz Kragujevca to jako lepo rade.
Pera: Kad pišeš tekst ti se u jednom trenutku isprazniš, izneseš sve svoje emocije.
Koriguješ posle?
Pera: Ne može to tako da ostane. Lepo sednem, pošto sve svoje tekstove pišem na kompjuteru, i napišem ugrubo. Onda vidim, ubacujem neke reči, neke izbacujem, vidim kako bi se to slogovno ukomponovalo, da tu nema nekih uletanja, brzina, da to jasno ide, da teče… Mene niko nije učio kako se pravi pesma, to je nešto što je meni normalno. Ne volim kad neko ima u pesmi nešto da mora da se sapliće o reči.
Peđa: Napraviš tekst, pa ga koriguješ…
Jel to znači da onda pravite muziku na tekst? Jel imate nekad da uradite kompletnu muziku, pa da na nju ubacujete tekst?
Peđa: Ne, uradimo mi tekst, ali se to dosta promeni. Smislimo neke melodije, temice i vidimo u kom pravcu ide. Ono što smislim uvek snimim da ne bih zaboravio. E, onda vidim kako to zvuči.
Koliko vaš bubnjar učestvuje u svemu tome?
Peđa: Dovoljno. U pravljenju muzike ne, ali kad aranžiramo pesmu, napravi neki prelaz, kako da uđemu, da neku ideju… Na primer, kako iz prelaza da uđemo u refren, kako da završimo…
Pera: Kod nas nema da neko donese pesmu, i ona je kao takva i gotova. Ja nisam u stanju da napravim kompletnu pesmu sam. Ja više volim, ako ćemo već da potpišemo No Comply, pošto ja ne volim da potpisujem svoje tekstove, da radimo zajedno muziku, jer je to neko zajedništvo u bendu. Ne volim da se izdvajam… Da pišemo na primer da je muziku uradio Peđa, a tekst Pera.
Koliko ste koncerata imali do sada?
Pera: Desetak. Vodim evidenciju kad smo, s kim i gde svirali.
Jeste svirali van Beograda?
Pera: Jesmo. U Rumi dva puta.
Šta mislite o činjenici da BG bendovi slabo sviraju van glavnog grada?
Peđa: Moj lični stav je da bi bendovi trebali da sviraju i van Beograda. Čak i da sviraju više po unutrašnjosti, nego u gradu.
Dešava se da neki bend svira 2-3 puta na istom mestu u mesec dana.
Pera: Naši drugari su svirali dva dana zaredom u Domu gore. Potrefilo se tako, ali je previše. E, sad zašto BG bendovi ne sviraju toliko van? Možda i zato što mi je lakše da organizujem svirku u Sofiji, nego u Kruševcu.
U čemu je problem?
Pera: Ja sam kontaktirao te ljude koji u Kruševcu organizuju svirke, oni nemaju prostora, nemaju opremu. Trebalo je da sviramo u Kragujevcu, pa od toga nije bilo ništa. U Novom Sadu, do skoro, dok Scenu nisu renovirali i počeli tamo da rade svirke, nije bilo gde da se svira. Enter, bivša Kapija je bila isključivo za tehno žurke. Ja sam zvao ljude, organizatore tih svirki da vidim da li bi moj bend mogao tamo da dođe. Svi kažu vrlo rado, čim se bude ukazala bilo koja mogućnost.
Ma, daj, to je šarena laža. Ljudi neće da ulaze u sve to.
Pera: Vlado, mi u unutrašnjosti sviramo za putne troškove.
Nije u tome problem. Nije problem platiti bend, već naći opremu. Retko koji bend ima svoju opremu.
Pera: Ja da imam opremu mogao bih da sviram na livadi. Gde god mogu da mi daju produžni kabl da utaknem pojačalo. Cela poenta je da teško ljudi krpe, to je prva stvar, a druga stvar su klubovi. Gazde klubova nemaju sluha za tako nešto. Njemu je mnogo jače da napravi neki trens psihodelik minimal party, jebiga…
Lakše mu je zato što ima petnaest sponzora… Kad bi ti na hc svirci imao pet sponzora koji bi keširali, čisto da se pokriju troškovi, bilo bi gomila svirki. Sad, postoji drugi problem, jer bi se pojavila neka budala koja bi rekla da neće da mu se hc koncert sponzoriše.
Pera: Ja nisam hardcore. Ljudi dobre volje, ako hoćete da svira No Comply pošaljite nam nešto simbolično.
Problem ponosa na hc sceni je velik. Postoje bendovi koji neće da sviraju sa ovima ili onima.
Pera: Pa, dobro, ako me neko zove da sviram sa nekim ludacima, nekim ultra ideološkim bendovima, a pod tim mislim na one militantne i agresivne, kod kojih bi se plašio za ličnu bezbednost. Nemam ja šta da krijem. Svirali smo sa Ritmom Nereda i tu je kraj priče. Ti možeš da se slažem ili ne slažeš sa njima, ali Ritam Nereda je jedan profesionalni bend i mi nismo imali nijedan problem što se toga tiče. Bilo je nešto sporadično, ali kao i da ga nije bilo. Ili da kažu Inspektoru Blaži da je fašista zato što je svirao sa Ritmom Nereda.
Onda je i Mlađan Dinkić fašista, jer je njegov bend svirao baš pre Ritma Nereda. U prvom redu bili postrojeni regularno nacisti. Maloumni ljudi bi zaključili da je on nacista.
Pera: Zato ti i pričam neke stvari. Ne možeš ti da kažeš da je bend takav i takav zato što je svirao sa nekim bendom.
Za mene svašta govore, ali ja sam prilično tolerantan. Imaš bend Flogging Molly, koji je odličan bend, ali su oni na primer u svojim intervjuima svašta govorili za Srbe. Ignite i Zoly je priča svima dobro poznata. Jebiga, svestan sam da 98% ljudi van Srbije to i misli o Srbiji. Šta ja treba? Da ne slušam nikog? Odvojim taj njihov stav, jer su u vezi toga idijoti, kao što i oni misle za nas.
Peđa: Možda oni jadni nisu krivi što tako misle o nama, kad ih onako obaveštavaju…
Oni se svi busaju da su neki pankeri, a eto mnogo veruju medijima. Ja sam na početku rada na fanzinu doživeo da mi jedna kuća neće da šalje diskove, zato što smo mi Srbi svi ratni zločinci.
Pera: To su ljudi sa problemima.
Kaže ti da je video to i to na CNN-u; da ne počnem priču ko finansira CNN i slično. A pre par dana na CNN-u smo mi krivi što smo izazvali Šiptare. Ma daj!
Peđa: Njima to turaju u glavu.
To je kontradiktornost. Govore da imaju svoj stav, a veruju medijima koji otvoreno lažu za pare.
Pera: Ljudi imaju raznorazna mišljenja, raznorazne stavove. Ne možeš da generalizuješ ništa. Ne mogu ja da kažem da je Zoli iz Ignite, koji je u više navrata pominjao kako su Srbi ovakvi, onakvi, ne mogu ja sad da kažem da treba pobiti sve Mađare, zato što jedan Zoli tako razmišlja.
Onda bi bio isti kao i on… Isto tako ima jako malo dobrih stranih političkih bendova, čiji stav ima veze sa realnošću.
Pera: Za to mora mnogo da se misli, a ljudi nisu nešto skloni tome. Ma za uopšte bilo kakav politički, socijalni, bilo kakav stav, ti moraš da razmišljaš.
Dobro, dosta o tome. Pre osnivanja benda jeste išli na koncerte? Jel vas tu nešto privuklo?
Peđa: Ne. Ja nisam išao.
Pera: Prvi kontakt koji sam imao sa svim tim ljudima je kad sam počeo da sviram. Jedini čovek koga sam ja znao je Mladen iz sadašnjeg Tea Break, a ranije u Bigoti, to je neki alternativni punk rock bend krajem devedesetih. Svirali su u Filij-u, SKC-u… A kako smo se nas dvojica znali? On je bio drugar mog burazera. Čisto slučajno.
Koliko često idete sad na svirke?
Pera: Idemo ponekad.
Govorite da niste na sceni, ali ste verovatno upućeni u nju. Šta mislite o beogradskoj hardcore / punk / ska underground sceni?
Pera: Ima mnogo bendova. Dobri bendovi isplivaju.
Koji su po vama dobri bendovi?
Peđa: Tea Break, i to ne zato što su nam drugari, već zato što su fenomenalan bend. Uvežbani su do maksimuma, Pera kaže da deluju kao mašina. Six Pack su stvarno super bend. Doghouse kao prvi mainstream domaći punk bend. Ali, kvalitetan mainstream. Za hardcore bendove nisam kompetentan da pričam, jer ne slušam toliko hardcore, ni old school, ni new school. Previše ima dranja bez smisla… U melodiji dranje tu i tamo prolazi. Jedini domaći nu-metal bend koji volim je Barcode. Momci to stvarno fenomenalno rade.
Pera: Ja mnogo kredita dajem domaćim bendovima, jer znam u kakvim se uslovima živi. Želim bendovima da pružim što više šanse. Sad, što se meni nešto sviđa ili ne je samo moj problem.
Ajde, nemoj da daješ takav diplomatski odgovor. Reci nešto konkretno, da mogu ljudi da vas biju na ulici posle.
Pera: Kao što je Peđa rekao Tea Break i Barcode su neosporni, a ja ću da spomenem Barfly i Falling Life (smeh). Možda niko ne provali da su to bendovi sa Melody Makersa, ali stvarno to su bendovi koji se mnogo trude. Od ostalih volim L.U.R. i Sweeper. Ja ih volim zato što su mi simpatični, deluju mi blesavo, krajnje pozitivno. Volim da ih čujem. Bendovi za svaku pohvalu su i Bombreaker i Red Union. Novi Sad uopšte ima vrlo dobre bendove.
Od nekih ex-yu bendova definitivno Debeli Precjednik. Što se tiče hardcore bendova, iako ja kažem da to ne razumem, ne bih da komentarišem ni dobro ni loše, imaš Unison koji sviraju deset godina, a voleo ne voleo moraš da kažeš da je to bend koji ima svoju publiku i koji ja poštujem. Iako ih ne slušam. Imaš Hang koji svetski zvuči, kad čuješ Žileta kad krene da peva ko đavo, jebote (smeh). Minimum je odličan. Slušao sam ih uživo nekoliko puta i meni se sviđa kako to zvuči. Skroz mi je okej, iako je to daleko od No Comply. Ja i volim bendove koji ne zvuče kao ja. Volim te različitosti. A jedan od najboljih bendova koji se pojavio u poslednje vreme je zasigurno 36 Daggers… Fenomenalan matori američki punk.
Peđa: Elvis Jackson je isto fenomenalan.
Peđa: Meni je jako žao što nema više ska bendova, pošto obožavam ska. Los Propeleros i Samostalni Referenti su dobri.
Pera: Mi smo sa Samostalnim Referentima i svirali.
A zašto ima tako malo ska bendova? U Beogradu čini mi se četiri. Jel to malo ljudi sluša ili…?
Peđa: Mislim da je ipak veći problem što je ska bend jako zahtevan.
Pera: Da se ne lažemo, treba ti muzičko znanje. Veliko.
Peđa: Školovani muzičari.
Pera: Ne možeš da uzmeš trubu i saksofon i da nabadaš neke rifove.
Jel čitate fanzine? Koje bi izdvojili?
Peđa: Nije zato što je intervju, ali meni je tvoj fanzin najbolji. Iskreno.
Pera: Ja ću ti reći zašto mi se sviđa tvoj fanzin. Možeš da pročitaš svašta u njemu, možeš da kad ga uzmeš u ruke da uživaš, vidiš da je to dobro odrađeno…
Peđa: Kad prelistaš vidiš da je neko uložio vreme, trudio se da izgleda kako izgleda.
Pera: U istom rangu je i Beograde Dobro Jutro koji favorizuje ulični pank. Fenomenalan fanzin. Pop ga radi izvanredno. Čovek je normalan, na mestu je, kad krene da priča nije budala. Novosadski S.C.A.B. takođe…
Kad su oni zadnji put izdali broj?
Pera: Uradili su peti broj, ali ga nikad nisu odštampali. To tako stoji i tavori. S.C.A.B. je izuzetan fanzin. Lepo ga pišu Daško i Vlada. Časopis koji je svima držao lekciju je bio Tri Drugara. Volim da čitam fanzine, ali na internetu čitam recenzije. Dalje imaš Puš maj kar, ja ne volim te fotokopirane fanzine, Akupunktura, jebiga, Bože pomozi…
Jako pozitivna devojka…
Pera: Da. Gaca je skroz okej kao osoba, fanzin mi je onako… Dobar je, ali može i bolje.
Da li mislite da će na BG sceni ikada prestati podele i pljuvanje?
Pera: Nikada neće prestati. To je moje mišljenje.
Peđa: To je taj srpski mentalitet.
Čime se bavite van No Comply?
Peđa: Ja sviram u još jednom bendu, doduše ambicije nisu nešto prevelike. Tu sviram bubnjeve. Sviramo Gunse, Pink Floyd i slično, uglavnom neki stari rock n’ roll fazon.
Sada će svi reći da si pičkica.
Pera: Sada će ribe još više da ga vole.
Peđa: Rekao sam ti da bih voleo u životu da se bavim muzikom i zato se trudim da što više sviram. Pored No Comply pravim dosta tipova muzike, bezveze malo na kompu, instrumentale, filmska muzika…
Pera: Ja sam imao još jedan bend koji je tekao jedno vreme paralelno sa No Comply. Sad je na stand by. Zove se Black Velvet Bend. To je neki irish fazon. Violina, mandolina, gitara, bas i bubanj.
Peđa: Kad smo radili sa drugarima dva spota, pravili su neke niskobudžetne filmove, pa sam im ja radio muziku za te filmove.
Pera: Nama drugari rade spotove. Nikola Stanković i Nikola Silić, Golden Throne Video Produkcija. Oni su ranije radili te alternativne filmove za koje je Peđa radio muziku. U trenutku kada je nama trebao spot, jer smatramo da su izuzetno korisni, oni su uskočili da nam rade. Uradili su taj prvi Some Better Days, koji je i nama i njima bio prvenac što se tiče spotova. Posle smo snimili Could Be Worse, koji tek treba da krene da se emituje. On je urađen mnogo bolje. Zrelije što se tiče montaže i kadrova, pa i smišljene priče za spot.
Peđa: To je najbolji vid da se reklamiraš, jer najviše ljudi gleda televiziju. Ja nemam problem sa tim, kao neki ljudi koji bi nam rekli da smo bezveze što smo izbacili spot. To je krajnje primitivan stav.
Ima neka priča i o novom izdanju?
Peđa: Prvo što ćemo uraditi to će biti reizdanje ovog singla Some Better Days. Samo je remasterovano, mastering je ponovo urađen, biće onako pojačano… zvučaće bolje u svakom slučaju. Plus što će biti jedna ili dve live pesme, jer iz KST-a imamo snimak, koji je pristojan. Ubacićemo i multimedijalni deo, sa dva spota, kao i fotke i tekstove, da popuni disk. Omot će ovoga puta biti profesionalan u kutiji. Što se tiče novog albuma, u planu je da se snimi, ali nećemo da žurimo. Neću dozvoliti da bude bezveze. Mi smo bend koji malo sporije pravi pesme. Na njega nećemo stavljati pesme sa singla, jer nema smisla. Singl kad izađe će biti dostupan ljudima. Zašto to ponovo snimati? Nemam ni ja živaca da se zamaramo da ponovo sviramo te pesme, ionako smo umorni od svih tih pesama. Kada bude 15-20 novih pesama, pa se onda probere da se snimi petnaestak, a verovatno dvanaest stavi na album. Da to bude ipak neka celina.
Pera: Kad se bude radilo, radiće se studiozno. Ti na svakom izdanju koje pustiš možeš da nađeš propuste. Uvek, i što se produkcije tiče ili bilo čega. Radićemo ga temeljno.
Peđa: Ovaj je još i super s obzirom kako je rađen.
Jel imate nešto da dodate?
Peđa: Ja nemam.
Pera: Da ljudi slušaju dobru muziku, da misle normalno i pozitivno i da slušaju No Comply.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #10, maja 2004.
