Do pre par nedelja sam mislio da od današnjih klinaca nema nikakve vajde. Žestoko su me demantovali mladi Beograđani iz benda No Comply. Ukratko, No Comply sviraju čistokrvni kalifornijski punk rock. Ono što je pored kvaliteta samih pesama potrebno istaći je da su momci gotovo sami snimili čitav materijal. Ustvari, u Kazablanci su snimljeni bubnjevi i vokali, dok su ostatak sami snimili u svom studiju, verovatno na kompjuteru. Prvu Could Be Worse možete pronaći na mojoj kompilaciji i to je jedina brza stvar na albumu. Ostale četiri su u nekom srednjem tempu, ali se mogu pronaći izuzetno dobri delovi, pogotovo par solažica. Ako se uzmu u obzir godišta članova benda (oko 19) i što im je ovo prvi ulazak u studio, onda se s pravom može reći da je materijal izvanredan. Za razliku od Tea Break, vokal je daleko bolji, ima izuzetno prijatnu boju i savršeno se uklapa u svirku. Pesme odišu svežinom i modernošću. Zamerka koju bih mogao da uputim odnosi se na preterano ponavljanje tekstova, naročito refrena. Dakle, ide muzika i ceo tekst, onda refren, pa sve to ispočetka. Na prvo slušanje se to ne primećuje, ali kasnije zna da dosadi. Ali, sa godinama će doći veća inspiracija u tekstovima. Sada je najbitnije reći da su klinci sigurno najperspektivniji beogradski bend trenutno. No Comply zasluženo odnose titulu najprijatnijeg iznenađenja proleća 2003.
Melody Makers
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
