Kada sam dobio paket od Burning Heart-a i u njemu novi album No Fun At All, bio sam srećan kao malo kuče, jer su mi ovi Šveđani jedan od najboljih i najomiljenijih bendova. Ali, prvi zvuci albuma su me totalno razočarali i naterali da disk više nikada ne pustim na svom muzičkom uređaju. Pre ovog albuma, No Fun At All su imali iza sebe četiri izdanja: jedan EP pod nazivom Vision i tri sjajna albuma (No Straight Angles, Out Of Bounds i The Big Knockover), plus naravno nekoliko singlova. Svi koji su imali prilike da preslušaju njihova predhodna izdanja znaju da se radi o zaista sjajnom bendu koji je pod uticajem velikog pank buma početkom devedesetih u Švedskoj bio jedan od predvodnika novog talasa hardcore pop-punk bendova. Pesme su bile jako brze, melodične i zarazne. Oduvek su imali svoju melodiju, koja ih je izdvajala iz mora sličnih bendova. Novi album State Of Flow je izašao u aprilu za Burning Heart Records i na njemu se nalazi dvanaest pesama. Na prvo slušanje jedina promena je veliko usporenje, jer su melodije bukvalno ostale iste. Međutim, meni to i najviše smeta. Tekstovi su ostali isti, ali ipak malo prilagođeni godinama, pa više nema nekih klinačkih bisera. Najviše mi se svidela uvodna Celestial Q&A, mada ima još par sasvim dobrih pesama. Ipak, sve je to suviše sporo, limunada u odnosu na neka predhodna izdanja. Sumnjam da će se ljudima koji su ih slušali i voleli od početka ovaj album svideti, ali ko zna? Meni baš i nije nešto specijalno.
Burning Heart Records: Box 441, 701 48 Orebro, Sweden.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
