No Innocent Victim je svima poznati christian hardcore bend iz San Dijega. Prva dva albuma su izdali za Rescue Records (Strength, 1995 i No Compromise, 1997), dok su svoj treći album (Flesh And Blood, 1999) izdali za Victory Records. Corey Edelman (gitarista) je na moja pitanja odgovorio za tri dana i to je bio razlog da se još više oduševim ovim zaista izuzetnim bendom. Mada se sa nekim stavovima uopšte ne slažem sa Coreyom, ipak mislim da je on sasvim okej tip i da ga vredi saslušati. Uživajte.
Pa, za početak, možeš li mi reći nešto više o počecima No Innocent Victim, kako su se upoznali sadašnji članovi benda? Zbog čega se, uopšte i zovete NIV?
No Innocent Victim je osnovao ’92 naš stari bubnjar i osnovao ga je čisto radi zabave i kako je vreme prolazilo sve je postajalo mnogo ozbiljnije tako da su neki članovi odustali, pa je sadašnja postava: Jason – vokal, Corey – gitara, Jason – bubnjevi i Kyle – bas. U ovoj postavi smo dve godine i ide nam odlično. Ime No Innocent Victim potiče od starog pevača koji je bio u bendu nekih 3 meseca, njemu je to ime zvučalo dobro. Nema nevinih žrtava u paklu, i svi su grešni pred Bogom i zbog odbijanja božjeg oproštaja njihovih grehova, eto šta znači no innocent victim.
Misliš li da je odanost hardcore fanova iznad fanova drugih vrsta muzike, ili je to malo prenaglašeno? I kakav je tvoj utisak uopšte o hardcore sceni?
Ja definitivno mislim da je prosečan hardcore fan mnogo odaniji bendu koji sluša, nego neki prosečan fan druge muzike, zato što je hardcore više na uličnom nivou koji klinci mogu bolje razumeti. Ima puno osoba koje kupuju disk zato što su videli grupu na televiziji, ili su ih čuli na radiju i koje kupuju disk zato što je to poslednji trend, a hardcore fan kupuje muziku koju voli i obično je ne menja nekoliko meseci, tako da on obraća mnogo više pažnje na bendove. Činjenica je da na hardcore svirkama možete da se družite sa bendovima pre nego što odu na stejdž, da smo mi svi hardcore klinci i da 4-5 klinaca koji se popnu na binu i odsviraju dobru muziku, to ih ipak ne čini boljim od ostalih klinaca na svirci. Ja mislim da je hardcore scena ustvari gomila klinaca koji se druže, izlaze i idu da gledaju par žestokih bendova.
Koliko prave interakcije imate sa fanovima?
Ne onoliko koliko bi želeli, dosta smo pričali sa ljudima na svirkama, ali mi se čini da su ljudi pomalo zastrašeni i da im je prilično čudno kada dolaze da popričaju sa nama, ali kada počnemo da izlazimo sa ljudima koji su uz bend onda je super videti odakle svi oni dolaze i kako su neki naši diskovi imali pozitivan uticaj na njihove živote.
Pa, kako ustvari idete na turneje? Kombijem, autobusom…? Koja vam je najteža turneja koju ste doživeli, a koja najbolja?
Posedujemo putnički kombi za 15 ljudi iz kojeg smo izvadili zadnja sedišta i tu stavili opremu, a napred smo izvadili sedište pored vozača da namestimo krevete za spavanje i to nam je sasvim u redu. Morali smo da uložimo dosta novca zato što je menjač riknuo, ali sve je ostalo u redu. Najbolja turneja za nas je bila prošlog leta sa Disciple, samo zato što smo se mnogo zajebavali, izlazili smo sa njima zato što su oni jako dobri ortaci sa nama. Naša najgora turneja je bila u aprilu ’97 zato što smo imali par loših svirki i dosta koncerata je bilo otkazano i bili smo u ćorsokaku nekoliko dana jer nismo imali šta da radimo, pa je bilo prilično tužno, ali svaki bend plaća svoje dugove. Ali svaka turneja posle toga je bila sve bolja i bolja.
Koja je najbolja svirka na kojoj ste svirali i zašto?
Cornerston festival prošle godine u Illinoisu, samo zato što je smo imali 3,500 hiljade ljudi na koncertu koji su skakali i pevali sa nama, što je zaista fantastično.
Koji je tvoj omiljeni deo kod hardcore benda?
Volim da budem u hardcore bendu zato što je to prava muzika i to nije samo da odeš na svirku i da je samo gledaš. Ti si deo te svirke. Toliko je zabavno da nijedan drugi pravac muzike ne može da nadmaši energiju koja se stvori na jednom hardcore koncertu.
Ko piše većinu pesama, tekstualno i muzički?
Ja pišem većinu muzike i malo tekstova, a Jason Moody (pevač) piše većinu tekstova i neke od pesama.
Većina, ako ne i sve vaše pesme su neverovatno snažne u verskim porukama. Da li misliš da vam to pomaže ili odmaže? Da li to može i da ima nekad nekog efekta?
Mislim da nam dosta odmaže nego što pomaže, ali nas nije briga, jer tako menjamo život ljudi koji su nam važni. Mi nismo toliko fini jer želimo da kažemo kako stvari stoje, a ne da nešto krijemo pesmama ili u nečem drugom. Mi smo ovde da menjamo nekim ljudima život, a ne da nas svi vole.
Za koga možeš reći da je lider grupe? Ima li dominantne osobe, neko ko utiče na većinu odluka i kojeg možete zvati duhovni čuvar?
Svaki čini svoji deo, Jason Dunn je više biznismen koji radi oko našeg mailordera, organizovanja svirki i prodaje majci, kapa i slično, a ja se trudim da poguram duhovno svakog, ali svako radi svoj deo.
Koliko često idete u crkvu? U koju crkvu idete? Koje stvari radite da bi podstrekivali svoje individualne duhovne živote?
Naša crkva je Calvary Chapel Escondito i oni nas računaju kao deo njihove verske zajednice i daju nam da koristimo njihov hram za vežbanje još od samog početka. Oba Jasona i ja idemo svake nedelje i Kyle ide u crkvu u njegovom gradu Redlandsu gde živi i koji je udaljen oko oko pola sata severno od nas. Svako od nas čita bibliju i moli se, ali pri tom imamo nadležnost sveštenika koji nas kontroliše. Slušam puno christian radio, a malo i čitam.
Zbog čega ste se odlučili da napravite christian hardcore bend i gde misliš da leži uticaj jednog christian hardcore benda?
Mi smo bili christian još pre nego što smo osnovali NIV, a kasnije je pisanje hardcore muzike bilo očigledno da bi slavili Onog koji je i stvorio muziku. Dokle god imamo uticaj u christian hardcoru, uvek ćemo se nadati da smo pomogli drugim christian hardcore bendovima da prokrče put, da budu prepoznati na sceni i kada ljudi budu pratili našu karijeru kao benda, i kada siđemo sa scene oni će videti naš veliki trud i našu njubav prema Bogu i uopšte prema ljudima.
No Innocent Victim je uvek bio poznat kao jedan od najboljih in-your-face-old-school hardcore bendova. Ali, vaš drugi album No Compromise predstavlja spoj old schoola i new schoola. Je li to neki znak kako će te ubuduće snimati? Da li se NIV upliće u new school, ili ćete očuvati vaše old school korene?
Pa, naš novi album Flesh and Blood, koji je izašao u martu je album koji ima dosta onih starih old school rifova sa nekoliko new school akorda i sa jakim vokalima, pa ja mislim da mi možemo slobodno biti predgrupa i Earth Crisisu i Agnostic Frontu i da prođemo jako dobro.
Šta misliš o tome što hardcore postaje prilično šarolik, sa svim ovim novim pravcima kao što su: flowcore, metalcore itd.? Da li je core budućnost muzike? Čini se da je to poslednje uporište undergrounda, jer alternativa, punk, industial i metal polako postaju mainstream. Šta misliš kuda ide muzika? Da li će hardcore otići u mainstream?
Pojava mešanja različitih žanrova i pravaca je uvek očekivana. Ja volim bendove tipa P.O.D. i slične koji mešaju tako da to ipak nije ona ista stara stvar sve vreme. Sve dok to ne bude delilo scenu biće dobro. Ja ne mislim da će hardcore ikada da postane mainstream, jer čak iako je punk postao tako velik, to je samo zbog par velikih bendova koji sviraju neki poppy rock. Bendovi kao što su Dead Kennedys ili Minor Threat, čak iako su veliki nisu mainstream zato što je njihova muzika isuviše sirova.
Šta misliš o siledžijama na svirkama? Da li oni treba da se osveste ili…?
Svako ko oseća da treba da se ponaša siledžijski pokazuje spoljašnju nesigurnost kao osoba i mi se nadamo da će se oni jednom prizvati pameti i videti da bilo ko može da pokaže mišiće, ali pravi ljudi misle glavom, a ne pesnicama. Svi mi želimo da se dobro provedemo na svirkama i da odemo kući puni dobrih utisaka, a ne sa masnicom ispod oka. Jer uvek će biti neki cool tip i neki grubijan.
Šta je za tebe No Innocent Victim? Dobar provod ili nešto drugo? Gde vidiš bend u budućnosti?
No Innocent Victim je za mene alat, kao i za mnogo ljude, da uperim prst u Isusa, jer je On jedini put do Raja, svi želimo da odemo tamo, a naravno puno se zabavljamo radeći sve ovo i ne mogu sebe da zamislim da radim nešto drugo. Nadam se da ću u budućnosti moći da radim više sa bendom i da neću morati da tražim posao između turneja.
Možeš li mi reći nešto o etiketi za koju izdajete, Victory Records?
Victory Records je najveća i najbolja hardcore etiketa na nezavisnoj sceni i oni imaju prilično poštovanja u očima hardcore klincaca koje nema nijedna druga etiketa. Tony (vlasnik) je pretvorio Victory iz ničega u imperiju, ali oni zaista puno rade i zaista je fantastično biti u takvoj diskografskoj kući koja ne želi da te menja, ali nam široke ruke pomaže u svemu.
Kako ste primljeni od bendova sa kojima svirate?
Zaista odlično.
Okej, to je sve za ovaj put. Reci nešto za fanove u Srbiji?
Nek vas Bog blagoslovi i hvala što nas podržavate. Hvala za intervju.
Corey Edelman, No Innocent Victim
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #2, decembra 1999.
