U hardkor pank krugovima se ime ovog benda izgovara sa strahopoštovanjem. Razlog možda leži u činjenici da su ova četiri momka možda i najbolji muzičari na sceni, a možda i u kvalitetima svih prethodnih albuma. No Use For A Name je jedan od retkih melodičnih bendova koji svakim svojim sledećim albumom diktira čitav novi pravac melodije. Prošli album More Betternes nam je ukazao put kojim će se bend kretati, a Hard Rock Bottom je svojom genijalnošću samo učvrstio pozicije koje bend suvereno drži. Trinaest prelepih melodičnih himni, koje se nalaze na albumu, ostaće upamćene kao apsolutni letnji hit 2002. godine. Album počinje kratkom baladom Feels Like Home, da bi se već u drugoj International You Day našli u sjajnom melodičnom vrtlogu emocija. Tony Sly je još jednom dokazao da nema premca kada je ovakvo pevanje u pitanju, tekstovi su kao i obično izuzetno inteligentni i za nijansu potresniji od prethodnih. To je posebno izraženo u fantastičnoj sedmoj Angela, u kojoj se vidi da je otpevana sa posebnim emocionalnim nabojem. Posebno interesantna je obrada Šinejd O’ Konerove pesme This Is A Rebel Song, u kojoj je gostovala, ko drugi do Karina Denike iz Dance Hall Crashers. Kao pesme na koje treba posebno obratiti pažnju, pored svih gore pobrojanih, jeste i Pre-Medicated Murder, Any Number Can Play i fenomenalna poslednja Nailed Shut. U stvari, sve pesme su vrhunske, tako da ovaj album mogu da stavim odmah iza genijalnog iLeche Con Carne! albuma iz 1995. godine. Za kraj da kažem da se na disku nalazi i bonus u vidu video materijala, dostupnog jedino na kompjuteru u vidu mpeg formata. Da ne pričam šta se na njemu nalazi, veoma je simpatično i svakako vredi videti. Ocena albuma bi, kad bi davao u brojevima od jedan do deset, bila sigurno preko devet i po.
Fat Wreck Europe: Waldemarstr. 33, 10999 Berlin, Germany.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
