Priznajem da pripadam onoj grupi ljudi koji su pristalice singl kolekcija na jednom ili eventualno dva diska. Isto tako priznajem da ovoj grupi pripadaju samo ljudi koji nisu vinil manijaci. Čak štaviše, ja pripadam grupi disk manijaka, tako da mi savršeno odgovaraju singl kolekcije na diskovima. Elem, NOFX je jedan od bendova koji je krivac za moje melodično vaspitanje. Krajem prošle godine sam načuo od ljudi sa Fat Wrecka, a i na sajtu Epitapha sam pročitao, da se Debeli sprema da izda kolekciju svih pesama koje se nikada nisu našle na kompakt disku. Odmah sam se setio sjajnog EP singl izdanja Fuck The Kids, koje je jedno od najtraženijih među 7” pločama. Ovo duplo izdanje je podeljeno na uslovno dva dela. Na prvom disku se nalazi 21 pesma sa gomile b strana singlova, dok se na drugom disku nalaze EP izdanja Fuck The Kids i Surfer, ali na oba je izostavljena po jedna pesma, jer su, kako kaže El Hefe, želeli da iznerviraju klince koji im šalju gomilu mejlova da objave ova dva singla na disku. Ipak, ovo nije kompletna kolekcija singlova. Nedostaju neke pesme koje bend očigledno nije nikada želeo da objavi na disku. Fali jedna pesma sa S/M Airlines singla, koja je izašla samo u Nemačkoj, potom jedna koju su uradili sa Greg Graffinom, koja se nalazi samo na vinilu albuma S/M Airlines. Nedostaje i The Faster Longest Line sa Liza And Lousie singla. Ipak, tu su sjajne pesme poput meni genijalne The Plan, zatim Lower, Drugs Are Good, kao i nova, nigde objavljena Pimps And Hookers. Knjižica je jedna od najboljih koje sam ikada video, potpuno ručno urađena u režiji Debelog Majka. Svi ljubitelji NOFX-a su već sigurno došli do ovog izdanja, a oni koji to još uvek nisu, mogli bi malo da se potrude, da mrdnu debelim guzicama i (barem) narežu oba diska.
Fat Wreck Europe: Waldemarstr. 33, 10999 Berlin, Germany.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
