Yupiiiii! Stigao je novi NOFX. U pitanju je EP koji će sigurno ući u legendu. Inače disk traje 18 minuta i na njemu se nalazi samo jedna pesma. Kako sad pa to? Kad sam prvi put odslušao ovo čudo ukenj’o sam se, jer nisam znao o čemu se tu radi. Moram da vam priznam da mi ni sad nije ništa jasno. Tražio sam na internetu neku recenziju, neko objašnjenje, ali ono ništa. Valjda i njima nije ništa jasno. Vi pokušajte da nađete nešto više na oficijelnom NOFX sajtu. Dakle, u pitanju je samo jedna pesma, ali je u nju spojeno više drugih koje se mešaju, a neke melodije se i ponavljaju, kao što je truba. Ali, ono što je zanimljivo da nema refrena. Čak ni tekst, po nekom mom mišljenju, nije bezveze nabacan. Počinje tako što Fat Mike pizdi u fazonu odakle su svi ovi ljudi, i zašto su toliko glupi, da bi nastavio u nekoj metafori, opisujući česta religiozna ubistva koja se dešavaju u Americi, pa prelazi na neka dešavanja oko terorizma, da bi sve kulminiralo klasičnom melodijom, sličnom kao na Punk In Drablic i tekstom izgubiti bitku, izgubiti rat, izgubiti stvari vredne življenja, izgubiti volju da pobediš, kao da čovek živi u Srbiji. Ovo je, čini mi se, njegov pogled na svet na kraju 20 veka. Možda sam ja skroz pogrešno razumeo tekstove, ko zna?! Ovo je moje viđenje jednog fantastičnog diska, koji svaki pravi ljubitelj NOFX treba da presluša, da pročita tekstove, pa da sam prosudi. Iako svi u poslednje vreme pljuju po NOFX-u, po Debelom Majku i po Fat Wrecku, mislim da su ovim ipijem ućutkali sve te likove, koji misle da NOFX prodaju muda za bubrege (pozdrav Miljcu i Bokiju!). Ovo za mene jedno od najboljih izdanja protekle sezone, pošto je album izašao 22. novembra. Jedva čekam novi album koji treba da izađe za Epitaph, a do tada slušam ovo i pokušavam da shvatim neke nove momente dragih nam NOFX-a.
Fat Wreck Chords: P.O. Box 193690, San Francisco, CA 94119, USA
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #3, marta 2000.
