Retkima album traje preko sat vremena, a NOFX je navikao da nas iznenađuje, pa njihov novi EP, koji je ustvari nastavak izdanja 45 or 46 Songs That Weren’t Good Enough to Go On Our Other Records iz 2002. godine, traje skoro 65 minuta. Mnogi će reći da NOFX proteklu deceniju reciklira ono što su radili devedesetih i da je ovo samo još jedno od nebuloznih izdanja koje Debeli izdaje u poslednje vreme. Mene baš zabole, meni nikad dosta NOFX-a. Ukoliko ste okoreli noefeksovac verujem da ste ovo izdanje već zabeležili u rokovniku za nabavljanje, dok bi svi ostali kojima ovaj bend ne predstavlja bitnu pojavu u životu mogli da preskoče na sledeću recenziju. NOFX su jednostavno uzeli The Longest Line, The P.M.R.C Can Suck This, Never Trust A Hippy, Cokie the Clown, 13 Stitches, malčice Regaining Unconsciousness plus gomilu raritetnih pesama koje nisu upale na 45 or 46 Songs… čime su učinili uslugu svima nama koji nemamo ploče u kolekciji, a ludaci smo pa skupljamo sve što NOFX izda. Protežući se u periodu 1987-2009 The Longest EP savršeno prikazuje različite periode u karijeri ovog benda, pokazuje napredak, pad, promene, ali suštinski jednu veliku punk rock instituciju. Meni je recimo najzanimljiviji deo kompletno izdanje The P.M.R.C Can Suck This, koje sad kad slušam zvuči totalno prljavo, starinski, sa šmekom osamdesetih. Takođe mnogima će biti jako interesantno da čuju originalnu S/M Airlines sa singlice, koja sada u remasterizovanoj verziji zvuči strašno kvalitetno. Od meni jako dragih EP izdanja ovde su i Cookie The Clown, kao i delovi Never Trust a Hippy i Bottles to the Ground koji nisu dospeli na albumu. Kolekcija veoma vredna, svakako. Jedini višak predstavlja Kill All The White Man, koja jeste veoma kultna pesma među fanovima, ali se već pojavljivala na gomili kompilacija. Još jedna pozitivna stvar je što pesme nisu ubacivane hronološkim redom, što ovo putovanje kroz karijeru benda čini haotičnijim i samim tim zanimljivijim. Čak se završava sa najranijim pesmama, koje su najlošije snimljene i koje su uspešno uhvatile sirovu energiju ranog NOFX-a. Čak i u tim gotovo hardcore pesmama se nazire meleodija i fantastičan vokal Majka koji su za 25 godina postojanja tako uspešno obeležili američku pank rok scenu. Ako ništa drugo, ovo izdanje je pokazalo koliko se bend promenio u sviranju, načinu pravljenja pesama, produkciji, a koliko malo u pogledu na život i sposobnosti za prostačkim humorom koji im tako dobro leži. Što su više napredovali, to su ostajali verni sebi i to je ono što najviše volim kod NOFX-a. Longest EP je obavezno izdanje za svakog pravog fana benda, a nije loše ni kao neko uvodno štivo koje dajete klincima koji ulaze u celu priču. Kolekcionarima možda neće biti previše interesantno, jer ove pesme poseduju u raznim izdanjima, sem ako im nisu baš bitne dve neobavljene pesme (Perverted – ispala sa Fuck The Kids EP-ja iz 1996, potpuni klasik iz tog doba, a druga je GOP Neo-phyte, koja nije upala na War On Errorism, što je šteta, jer bolja od pola tog albuma), kao i osam digitalno obrađenih pesama sa originalnih analognih master traka. Što se mene lično tiče, vredno svakog uloženog dinara, baš kao i svako njihovo izdanje.
Fat Wreck Chords
www.fatwreck.com
www.myspace.com/nofx
