Puno sam nade polagao u ovaj album, čak me je i naziv u to uporno uveravao. Uvodni zvuci prve pesme The Separation Of Church And Skate su me razgalili, jer su itekako podsećali na ponajbolje njihovo izdanje u poslednje vreme, odnosno sjajni EP Decline. Tekstualno fenomenalna pesma, ironična, zabavna i potpuno u njihovom duhu. Međutim, sve ostalo je otišlo previše u političke i za njih veoma ozbiljne vode. Uvodne reči Fet Majka kao da su skinute iz MRR-a, gde on govori o američkim predsedničkim izborima iz 2000. godine i onoj čuvenoj pobedi Džordža Buša. Ovaj bend je nekada bio ozbiljno neozbiljan, gotovo genijalan u tome, sada je neozbiljno ozbiljan i poprilično dosadan. Vrlo loš utisak ćete steći i nakog gledanja bonus materijala na svom omiljenom kompjuteru (naglasak na live snimak), gde će vam se Majk itekako smučiti. Svi njegovi komentari o Džordžu Bušu su pucanj u prazno, jer po mom mišljenju, američki predsednik je tek marioneta u rukama Moćnika U Senci. Međutim, moram priznati da je album prošaran čuvenim NOFX humorom, i da ćete uz neke tekstove zaista uživati. Muzički, album nastavlja gde je i prethodni stao, red brzih, red sporih deonica, tu i tamo po koji ska rif. Ništa novo, ali ni loše. Možda će nekom ovaj izlet NOFX-a u politiku značiti da su konačno sazreli, ali je očigledno da oni nikada i neće okusiti politiku svojih predsednika onako kako smo to mi osetili. Samo za NOFX fanatike.
Fat Wreck Chords
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
