Taman kad sam pomislio da je i čuvena njujorška škola pukla, pojavio se jedan biser koji je debi albumom uleteo pravo u njujoršku premijer ligu. On The Rise me podsećaju na zlatne dane H2O, što zbog veoma sličnog vokala, što zbog ogromne količine pozitivnosti. Muzički, On The Rise sviraju taj klasičan njujorški oldschool tipa Warzone, ali sa veoma puno zanimljivih melodija, pogotovo u solažama. Sjajna gitarska rešenja, vokalne harmonije, odlični tekstovi, i priča oko benda su zaista iznad proseka većine njujorških bendova sličnog tipa. Od sjajnog Killing Flame debija pre dve godine, nije se pojavio bolji melodični hardcore album, to je sigurno. Inače, bend postoji još od 1997. godine, a imali su pre Burning Inside snimljen samo jedan demo EP, međutim postava benda je prilično poznata, jer je basista Mike trenutno u Agnostic Front, dok je bubnjar Steve u Maximum Penalty. Slušajući neke od pesama, zaista ne mogu da se otmem utisku da će ovaj bend da povuče jedan novi, veoma pozitivan trend. Mogu samo da se nadam da će On The Rise da budu Gorilla Biscuits novog milenijuma. Tekstovi su daleko iznad klišeiziranih hardcore bendova koje viđamo svaki dan. Iako govore o izlizanim temama (prijateljstvo, odanost, korupcija, problemi modernog društva), pristup tekstovima je jedinstven. Kao šlag na torti, sledi i pojavljivanje sjajnih gostiju na albumu (Aaron Death Threat, Roger Miret, Mike Scondotto i Rob Cullin), a različitost vokala je samo poboljšala ionako odličan album. Ukoliko govorim o atmosferi albuma, onda samo mogu da kažem da sam oduševljen različitošću: od harmonične Blank Stare koja govori o zajedništvu (priznajem da jeste izlizano, ali zaista zvuči odlično), do agresivne, ali ipak emotivne Severed Ties. Momci imaju blistavu budućnost pred sobom (čisto da i ja malo budem izlizan), ne samo zato što su iskreni i posvećeni hardkoru, već i zato što su prilično daroviti muzičari. Obavezno.
I Scream Records / Bridge Nine Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
