Mislili ste da melodije nema dovoljno E, ja sam vam živi primer da je ima i previše. One Light Out nam dolaze iz uvek prohladnog Čikaga i mogu da ih opišem kao No Use For A Name klon, i to No Use iz poslednjih par godina. Dakle, malo sporije, malo brže, ali u principu kilavo. Ima ovde zanimljivih rešenja, ali je sve nekako već viđeno, sto puta čuto, a fraze u tekstovima koje kao da su kopirane iz Fat Wreck kataloga. Bend se daleko bolje snalazi u bržim pesmama i tu se vidi ogroman potencijal, naročito kada su gitare u pitanju. Odličan je bubnjar, dok je pevač najlošiji deo benda i mislim da bi sa nekim ko ima prijatniju boju glasa i ko uostalom zna dobro da peva situacija bila daleko bolja. Ono što im jako nedostaju su bek vokali, kojih gotovo i da nema. Tek po koji terc u refrenima, ali to je jako malo za melodiju. Solaže su takođe veoma retke. Sa druge strane, harmonije na gitarama su fenomenalne i one drže da se bend totalno ne raspadne po šavovima. U sporijim pesmama su sve mane daleko očiglednije. Vidi se da još uvek ne znaju da popune zvuk u tim sporim deonicama, dok u bržim pesmama nemaju taj problem, pogotovo što su gitare snimljene u više slojeva. Ipak, takav pristup je učinio da se vokal svom snagom trudi da bude dominantan, što ponekad ispada katastrofalno. Na momente pop-punk, na momente gotovo hardcore, čikaški kvartet je pokazao da mu je mesto među krajnjim prosecima, a vama da opušteno zaobiđete ovo izdanje.
