Znam dosta ljudi koji su protiv termina supergrupa, ali kada je u pitanju Only Crime, mislim da se taj termin opušteno može koristiti. Još pre deset godina sam bio odušuvljen kad sam čuo da se osniva bend u kome će biti Bil Stivenson (All/Descendents) i Ras Renkin (Good Riddance). Danas pored njih dvojice su i Aron Dalbek (Bane), Den Keli (The Frisk) i Met Hofman (Modern Life Is War) i nekako mi se čini da su stvari legle na svoje mesto. Bend nam je darovao odličan album, prepun vitalnosti i kreativnosti, a opet suštinski vrlo jednostavan i minimalistički. Grupa muzičara koja ima dovoljno iskustva da nam pruži pola čuke zabave.
Ja iskreno nisam znao šta da očekujem od albuma. Ovo je prvo izdanje još od Virulence iz 2007. Prva dva su bila čistokrvniji hardcore punk, dok je Pursuance nekako prirodni napredak, ali i udaljivanje od takvog koncepta. Ovaj album je bukvalno spoj Bila i Rasa, čedo stvoreno suludim umom i romantičnošću Descendentsa, i gorčnom i besom Good Riddance.
Znatno melodičniji nego svoji prethodnici, ovaj album i dalje odiše sa dosta besa, očaja, frustracije. Gorčina je najupečatljivija u No Truth In Love, gde se tekstovi sudaraju sa gotovo metal rifovima. Pomalo nabacani i nesloženi gitarski rifovi na čudan način spajaju deonice na albumima, a sve uz Renkinov neprejebiv vokal.
Na svakom koraku se vidi da je svirka nabijena iskustvom i godinama. Poslednja pesma Bred To Fail mi je naročito ostala u glavi danima, sa fantastičnim tekstom: We have never found a way home/Failed and broken/living too long/define in an instant what we have lost/failed and broken, koja na odličan način sumira čitav literarni koncept albuma. Rankin nas pored gorčine i besa ohrabruje da ponovo počnemo kada se stvari završe.
Što se mene tiče, ja sam ovo slušao nedeljama, i ne prestajem da slušam. Suvišno bi bilo više šta još reći. Ako volite Descendents, ako volite Good Riddance, teško da ćete i ovo propustiti.
Rise Records
www.riserecords.com
