Drugačiji naziv drugog albuma od ovog benda nismo ni očekivali. Posle genijalnog Kerber je mama prvenca niko nije ni očekivao da će Osmi Putnik 2 ponovo izdati album. Sa velikim interesovanjem sam pristupio slušanju albuma, a za vreme njega sam se smejao i valjao po podu. Muziku je i dalje ista, čak i možda brža, a koncepcijski se album bavi hevi metal kulturom… Pesme poput Kafana je to, Eee, carice, Šašavi stolar i Zima podsećaju na prvi album, ali koncepcija metal albuma se uočava u naslovima poput Groblje, Motorna testera, Jahači apokalipse, Osveta, Hevi Metala i tako dalje. Neki od stihova njihovog SMF-ovskog humora su: Jaooo, živote, srce se kida, još jedna loza, na eks se cepa, a metal omarži u: Kožne pantalone, gola bulja, sekira za pojasom, ubiće me struja, ili Varvarski pogled, divljački stav, satanista pravi, ponovo sam ja, mada ne zaostaje ni: Uzalud se nadam, đavo me gleda, idem u pakao, jer tamo je spas. I pored ovih iščašenih stihova svojstvenih samo njima, ovaj album nije ni blizu sjajnom prvencu. Omot je poput prvog, pun raznih montaža, koje doprinose kompletnom utisku. Vredi čuti par puta, nasmejati se do bola, ali posle i nije toliko zanimljivo.
DIY
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
