Pazi sad! Ja sam se trudio pre nego što sam bilo šta stavio na papir da budem nepristrasan i realan u kritici novog albuma jednog od mojih omiljenih bendova i evo dokle sam stigao u svojoj NEPRISTRASNOSTI. Prosto rečeno ja Out Cold više ne smatram bendom, već institucijom, jer šta se drugo može reći za nekog ko je uradio hrpu singlova, split izdanja, dobar live i uključujući ovaj, pet maestralnih studijskih albuma? Šta reći za bend koji fercera od 1988., koji ne menja svoj stil, koje je i dalje brz, bučan, besan i agresivan kao na početku karijere, koji sa punim pravom i ponosno može da nosi epitet jednog od najboljih bendova koje je bostonska škola iznedrila? Verujte, institucija je najadekvatnija reč. Album je standardna Out Cold priča, a to znači četrnaest pesama upakovanih u nešto jače od devetnaest minuta svirke. Da ne zaboravim da pomenem i to da je John Kozik napustio Out Cold, verovatno da bi se posvetio svom bendu Kozik, koji bih vam najtoplije preporučio da oslušate, a na njegovo mesto je uleteo mlađani Micah Saldone, koji se fino uklopio u bend. Jel’ treba da kažem da je novi Out Cold obavezna lektira za one koji do prvog septembra neće ništa raditi?
Kangaroo Records: Middenweg 13, 1098 AA Amsterdam, The Nederlands.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
