Ironija u vezi hardcore punka je da je previše nežan. Lako se lomi. Pada na kolena neočekivano lako. Razmislite samo na sekundu koliko je bendova sačuvalo svoju viziju, a da posle nekoliko albuma ostanu i dalje iskreni hardcore punk bend? Da li je moguće pronaći bend koji je uradio pet odličnih albuma, live izdanje, nekoliko singlova, a sve to u pravom diy duhu? Moguće je. Bostonski old school majstori Out Cold su to uspeli. Najveći trik je da su oni i dalje ostali anonimusi, gotovo nepoznatni hardcore bend. Da ne trubim dalje, većina vas je imala priliku da ih upozna uživo u januaru, tako da ću preći na pitanja. Odgovarali originalni članovi benda, bubnjar John i pevač Mark.
Jedan od razloga što se Out Cold oformio bila je odvratnost prema tadašnjoj muzičkoj sceni. Da li se posle dvanaest godina nešto pomerilo u pozitivnom smeru, nešto što vas tera napred?
Mark: Mi jednostavno obožavamo da sviramo hardcore. Mi smo u našem malom svetu, tako da nam to dosta pomaže. I danas smo uzbuđeni kao i pre toliko godina, tako da se uopšte ne osećamo da smo toliko dugo na sceni. Danas je četrnaest godina kako sviramo zajedno.
Kada je Out Cold počeo, niko nije ustvari ni svirao 80’s hardcore. Šta je nas vas uticalo da počnete da ga svirate?
Mark: Svi smo mi veliki obožavaoci ranog hardkora, ustvari to je jedini hardcore koji slušamo. Minor Threat, Bad Brains, GBH, SOA i dosta ranog panka. To je sve veoma uticalo na nas.
Da li imate neke ciljeve ili poruku i da li ste zadovoljni sa onim što ste postigli do sada?
Mark: Jedini cilj je da izbacimo što više albuma. Nikad nisam mislio da ćemo ići na turneju i da ćemo postići ovoliko koliko smo postigli. Sve me je to iznenadilo. Veoma sam srećan sa onim što smo uradili do sada, samo želimo da se i dalje tako nastavi.
Imali ste kraći raspad 1998. godine. Šta se dogodilo i šta vas je inspirisalo da nastavite dalje?
Mark: Kada smo dobili ponudu da odemo na našu prvu turneju, odlučili smo da bend bude zajedno makar dok se ona ne završi, jer smo kapirali da bendu toliko dugujemo. Kada smo vežbali za turneju, John i ja smo odličili da bi bend trebao da nastavi da radi, zato što nam se previše sviđa da sviramo i nismo imali srca da prekinemo.
Tekstovi Out Colda su uvek bili veoma lični. Da li misliš da je hardcore više politički pokret ili je više okrenut ličnim problemima? Da li je više o ličnim frustracijama ili načinu da se preživi?
Mark: Lično mislim da zavisi od benda do benda. Uvek sam pisao lične tekstove. Imam svoje političko mišljenje i pogled, ali biram da ne pišem o tome. Out Cold je uvek bio bend koji će govoriti o besu i ličnoj muci. U osnovi, kako je biti mentalno sjeban.
Ovih dana je metal glavni uticaj u hardkoru. Kako se osećaš povodom toga?
Mark: Ako je negde metal u hardkoru, tu prestaje da bude hardcore i postaje metal. Sve što mislim o tome jeste da se setim kako su me u srednjoj školi ismevali likovi koji su voleli metal.
Acme Records je tvoja etiketa. Reci mi Džone da li je teško držati etiketu pod kontrolom? Koju vrstu bendova izbacuješ i šta možemo da očekujemo u budućnosti?
John: Aha, prilično je teško držati je pod kontrolom. Ne prodajem mnogo izdanja i moram da ulažem lični novac da bi sve moglo da funkcioniše. Izbacujem sve što mi se svidi. Nisam uštogljen i zatvoren u jednom pravcu, ali je to uglavnom punk i hardcore, iz prostog razloga što je takva muzika ona koju najlakše nabavljam. Izbacujem i neki straight rocknroll fazon, surf muziku itd. Od novih stvari koje znam da ću da izbacim je novi album za Bad Chopper (CJ Ramoneov novi bend u kome sviramo Mark i ja takođe), kao i neke nove Out Cold stvari. Verovatno ću da reizdam i klasiku White Flag na disku, ali nisam siguran kada ću to uspeti da uradim.
Svirali ste u Beogradu ove godine sa Milkman. Kakve impresije nosite sa ove svirke? Uzged, šta mislite o Beogradu, Srbiji i Srbima uopšte?
John: Koncert koji smo imali u Beogradu je jedan od najboljih naših u karijeri. U prvih pet sigurno. Nismo proveli previše vremena u Srbiji (bili smo samo dva dana), tako da nismo imali priliku da steknemo neko čvršće i objektivnije mišljenje o zemlji. Veoma mi se svidelo šta sam video od Beograda. Izuzetno je lep grad. Impresioniran sam sa zgradama i arhitekturom. Ljudi koje smo upoznali su bili izuzetno ljubazni. Nemam zaista ništa loše da kažem u vezi Beograda i Srbije. Rečeno nam je da se stanje značajno popravilo u odnosu na period od pre deset godina, da je represija opala, Ne znam. Nažalost, nisam upoznat sa bendovima odande. Čak nisam uspeo da gledam ni predgrupe, pošto sam bio zakopan u uglu prodavajući majice i diskove.
Ja imam jednu teoriju po kojoj je Out Cold mnogo popularniji u Evropi nego u SAD. Šta misliš o tome? Možeš li mi reći nešto više o razlikama između SAD i Evrope?
Mark: Veoma mi imponuje podatak da smo popularniji preko bare. Zakon je svirati u različitim zemljama i videti ljude koji pevaju naše pesme i koji su veoma srećni što nas gledaju. Nikad nisam ni sanjao da će tako da bude. Amerika je veoma razmažena u činjenici da tamo bendovi sviraju gotovo svako veče. Pretenduje da bude više modno orijentisana, a da je muzika u pozadini, iza odeće! U Evropi, čini mi se da postoji bolje razumevanje o hardkoru i ljubavi prema muzici.
Od kada je počeo rat u Iraku to je najvažnija tema u svetu, koja su tvoja mišljenja o tome? Imam iskustva sa američkim bombardovanjem i znam koliko strašno može da bude.
Mark: Siguran sam da ne znamo čitavu istinu o tome šta se u stvari dešava tamo. Svaka zemlja ima svoju igračku kojom govore ljudima ono što žele da čuju. Osećam se užasno zbog iračkog naroda. Većina ljudi prosto želi samo da se oseća srećno i da živi svoj život u miru. To je uvek mišljenje običnog čoveka, ali ne i čoveka koji poseduje određenu moć. Isto tako obični čovek uvek plaća skupu cenu rata, a ne čovek na moćnom položaju. Nažalost, ljudi u drugim zemljama ponekad imaju ideju da čim si Amerikanac automatski želiš nasilno da krčiš put ispred sebe. To nije istina. Bio bi veoma iznenađen koliko ljudi koja je ovde protestvovala protiv rata, i koliko većina naroda ima malo vere u našu vladu.
Vratimo se u vreme kada je bend oformljen. Reci mi nešto više o prvoj postavi i zašto ste promenili ime iz Blisterd Fingers u Out Cold?
Mark: Prva postava je trajala oko pet godina. Uradili smo prvi LP i par singlova, kada je Kevin otišao. On je bio prvi pevač kada sam ja još uvek svirao bas. Hteo je da uradi nešto u fazonu Nick Cave-a i napustio je hardcore. Ime Blisterd Fingers je uzeto iz neke Bitlsove pesme (neko je vrisnuo I’ve got blisters on mu fingers!), ali smo ime ubrzo promenili, čak i pre nego što smo bilo šta snimili.
Bilo je takođe još nekih promena u postavi. Koja je najdramatičnija promena, ona koja je ulaskom novog člana promenila zvuk?
Mark: John i ja držimo Out Cold na uzici. Ja pišem sve pesme, tako da kad neko novi upadne u bend, on svira uglavnom ono što mu kažemo. Što se tiče promene zvuka, mislim da je naš novi gitarista Micah dodalo malo rock and roll zvuka sporijim pesmama, i to mi se izuzetno dopada.
Koja je najveća i najdugovečnija pretnja hardkoru?
Mark: Da se metal i hardcore kombinuju. Takođe, većina stvari koje se danas diče da su hardcore nisu ni blizu onom hardkoru kakvog ga ja vidim.
Kako to da je Will Attack If Provoked vaš najbrži album, a vi ste sve stariji?
Mark: Nisam siguran. Oduvek sam voleo brzu muziku. Čini mi se da je zaista najbrži, ali isto tako je i prirodan napredak za nas. Počeli smo kao hardcore bend, a kada završimo želimo da završimo kao hardcore bend!
Toliko od mene. Imaš da kažeš nešto za kraj?
Mark: Nemam. To je sve. Hvala ti puno.
Out Cold: P.O. Box 441, Dracut, MA 01826, USA.
Kangaroo Records: Middenweg 13, 1098 AA Amsterdam, The Netherlands.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #9, maja 2003.
