Outsider #4, A4, 24 strane, srpski, kopiran.
Za ovaj fanzin sam gotovo i zaboravio, pošto su mi autori nagovestili da će zbog prevelikog razočarenja da prekinu rad na istom. Bilo mi je malo žao, pošto je zin bio zaista zanimljiv, bilo je puno interesantnih kolumni i prilično finih razmišljanja. Međutim, momci se izgleda ne predaju i evo nam četvorke. Jedan od zaista retkih fanzina koje dobijam iz provincije (Raška je u pitanju), a da nema nikakve veze sa onom sektom anarhijom. Sva sreća da su autori totalno van tih klasičnih pričica o Mekdonaldsu i sličnim baljezgarijama. Meni lično je ovo jedan od omiljenih fanzina, baš zbog svoje krajnje iskrenosti i na momente i kritičnosti, ali i pored svega toga moram da kažem neke ozbiljne primedbe na sadržaj, kao i na neke stvari izrečene u vezi mene i mog fanzina. Najveća mana je nedostatak većeg broja intervjua. U ovom broju sam našao samo tri, što je zaista nedopustivo malo, a od ta tri jedan je ukraden (tj. preveden) iz nekog hrvatskog zina. Iako su dotični zaista dobri, mislim da dva intervjua i jedan ukradeni ne mogu da zadovolje (uvek gladne intervjua) čitaoce. Intervju sa Staletom koji radi zin Maxmagnus je zaista inspirativan i drago mi da ljudi koji su udaljeni od Beograda zaista imaju prilično urbane ideje. Drugi vju je sa momcima iz Opasnost Po Društvo i Jedan Po Jedan i tu sam naleteo na par stvari koje su me strašno iznervirale. Gospodin Vojkan je protivnik homofobije (da li je to možda strah od pedera?), čak je i na jednoj svirci nosio majcu ja sam peder, čisto da bi podržao homoseksualce. Dugo nisam čuo veću glupost, jer su prava pedera izmislili Jevreji, koji pod plaštom demokratizacije pokušavaju da nam naturaju svakakva ljudska prava. Sam čin homoseksualnizma je neprirodan, tako da ja ne mogu da govorim da je to normalno. Meni su pederi i jebanje sa životinjama dve potpuno iste stvari: nenormalne. Ja nemam nameru na bilo koji način da podržavam pedere. Naravno, to ne znači da ću da ih maltretiram, ali nikako im ne bi dozvolio da sklapaju brak ili ne daj Bože da usvajaju decu. Sad znam da se stotinu vas već gura u redu govoreći kako sam fašista, jer je Hitler navodno čistio Nemačku od pedera, ali ukoliko ste čitali prethodne brojeve, znate da se zdušno borim protiv fašizma, nacizma, rasizma i svakog vida zlostavljanja. Takođe je pomenuto kako je Crkva prilično cinična po ovom pitanju, pošto su gomila katoličkih sveštenika bili homoseksualci, a ja se sad pitam kakve mi veze imamo sa katolicima? Mene nimalo ne interesuje šta katolici rade i koliko su (ne)moralni, ali znam da nijedan pravoslavni sveštenik nikada nije bio homoseksualac. Pitanje homoseksualizma nema veze sa ljudskim pravima, već sa moralom koji smo odavno izgubili, pa je sad moguće da se pederi žene (ili udaju; ne znam koji se od te dvojice udaje, a koji ženi; možda se omužuje, ko zna?!), pa i da usvajaju decu. Ljudi su dalje rekli da ne bi trebali da slušamo umobolnike koji podržavaju ideje koje je Hitler propagirao (tu naravno misli na pedere), a u Srbiji Ljotić i, kako je nazvao, čuveni anti-semita Vladika Nikolaj Velimirović. Ne znam samo otkud ove ideje današnjim klincima? Najosnovnija stvar koju bi svaki pošten Srbin morao da zna je da je Vladika Nikolaj Velimirović svo vreme rata proveo u nemačkom zatočeništvu, čak jedno vreme i u zloglasnom logoru Dahau. Jebiga, neko sme da se udostoji i da za njega kaže da je umobolnik i anti-semita, a pritom i nema pojma koliko je ljudi danas u Srbiji anti-semita. Svi anarhisti se kao bore protiv globalnog svetskog kapitalizma i monopolizma i šta-već-čega globalnog, a prave se da ne znaju da iza svega toga stoje Jevrejski lobi i masoni. Otvorite klinci oči, ali ne pljujte po svojim očevima. Ako je Vladika Nikolaj anti-semita, onda sam ja još veći. To sa ponosom mogu da kažem. Dobro, odmakao sam daleko od fanzina. Na par mesta sam pročitao kako se neki autori fanzina svojski trude da urade nešto za scenu, da je ne bi prepustili likovima kao što sa ja. Meni je to pomalo smešno, pošto ja nikada nisam ni nameravao da uradim tako nešto. Ko želi da bude faca na sceni, neka bude. Ja sam svoje rekao o svim živim scenama, tako da vam prepuštam borbu za vlast i prevlast na istoj… I kao poslednju zamerku koju bih naveo (iako ih ima još dosta) onu koja se odnosi na moj fanzin. Zaista ne znam šta da kažem za tvrdnju da mi zin nema lični pečat. Pitam se šta treba ličnije da napišem da bi imala ličan pečat? To što nema ličnih kolumni, to ne znači da nema ličan pečat. Ja sebe kompletno unosim u svaku recenziju i smatram da svaka recenzija itekako ima ličan pečat, a to što neko misli da su jedino kolumne merilo da li je nečiji fanzin ličan ili nije, to onda on mora sam sa sobom da reši. Napomenuto je da su intervjui najlošiji do sada, što je po mom mišljenju zaista neistinito, pogotovo što sam se trudio da ne postavljam klasična pitanja. Da ne bi ova recenzija prerasla u moj odgovor autorima zina, mogao bih da pređem na ono što mi se dopada (konačno). Dobar deo su kolumne, koje su zaista raznovrsne i dobra stvar je što su ih pisali razni ljudi. Od svih njih izdvojio bih dve koje su me zainteresovale: prva je O psihologiji žene, a druga odgovor na nju. Prvu je pisao neki Nebojša, koji je na prilično filozofski i plitak način opisao ženu, kao da je poznaje bolje od sebe, dok je u odgovoru neka Bojana rekla svoje mišljenje na fin, pomalo feministički način i vidi se da je bila uvređena zbog muškog ega. I on i ona su i u pravu i nisu u pravu. Smatram da su odnosi između muškarca i žene preterano komplikovani da bi se objasnili u okviru jedne male kolumne, ali i da su jednostavni da se mogu opisati u jednoj rečenici. To je isto kao kada ste sa nekom devojkom u vezi. Uglavnom sve bude savršeno jednostavno, ali kada se stvari zakuvaju, odjednom, za sekund, sve postane tako komplikovano da sumnjam bi iko u tom momentu te probleme mogao da reši. Kasnije, kada se sve ponovo dovede u normalu, odnosi između muškarca i žene postanu tako jednostavni da se čovek prosto pita, zbog čega onolika komplikovanost? Da se vratim zinu… Najbolji deo je neka polu anketa, odnosno postavljana su različita pitanja raznim fanzinašima u vezi svakakvih stvari, a ja sam se tek sada setio da sam i ja dobio pitanje, ali sam totalno smetnuo s uma tu činjenicu. I za kraj da napomenem da je i dalje najveća mana ovog zina manjak muzičkog dela (pogotovo u recenzijama), što se nadam da će konačno u nekom od narednih brojeva ispraviti. Meni (ipak) jedan od najboljih domaćih zinova, a pošto su ljudi zaista iskreni i istrajni u onome što rade, trebalo bi da ih podržite i kupite zin. Cenu ne znam, ali verujem da nije neka previsoka… Vlada
P.S. Mislim da bi ljudi mogli više da se okanu pljuvanja Hitman-a, pošto ljudi to zaista nisu zaslužili.
Aleksandar Sekulić, 7. Juli br. 10, 36350 Raška
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
