Po kratkom postupku je savršen primer benda koji napreduje laganim, ali sigurnim koracima u pravom smeru. Počeli su još pre trinaest godina, kao klasičan tinejdžerski bend koji je svirao obrade svojih omiljenih pank bendova, a kroz maglu se prisećam da sam ih u to vreme i gledao negde. Naravno, prvi utisak nije bio preterano dobar, jer lično ne volim cover bendove. Kasnije su izmenjali postavu i trebalo je neko vreme da se ustale. 2006. godine su snimili demo, koji nisam slušao, a tri godine kasnije sasvim solidan debi album Iz prve ruke.
Album je imao dosta početničkih grešaka, ali za jedan bend koji je još uvek sebe tražio, ovo je bio skroz dobar početak. Njihovo iskustvo se razvijalo i sticalo na brojnim svirkama, na kojima su počeli da stiču i ljude koji su ih pratili. Usledio je EP Sve po spisku, koji je doneo izvestan napredak, i na kom se videlo da su daleko bolje usvirani, što je očigledno stečeno na koncertima i probama.
Posle tri godine je usledio novi materijal, ponovo EP, U raskoraku, ali ovog puta sa šest pesama. Prvi utisak je da im je ovo najzreliji materijal. I po aranžmanima, po produkciji, pesmama, tekstovima, refrenima, jednostavno sazreli su značajno i to se odmah primeti. Pesme su uglavnom u srednjem tempu, sa jakom garažnom crtom, koja se dobro prilepila na osnovu koju čini blago melodičan punk rock.
U prošlosti su svoje najveće uticaje imali u bendu Džukele, a takvih momenata imamo i danas, ali u daleko manjoj meri i mnogo bolje su uklopljeni. Već u prvoj pesmi Svi oko mene se primećuje drastičan napredak kada su vokali u pitanju. Druga stvar koja je takođe veoma upadljiva su gitare, koje imaju više slojeva, i zvuče daleko punije nego ranije. Na debi izdanju su daleko više ponavljali refrene i strofe, pa je repetitivnost bila njihov kamen stopitanja.
Druga pesma Lažu ima street punk prizvuk, sa angažovanim tekstom koji nas na direktan način podseća na surovu političku stvarnost u Srbiji. Muzički malo tanja od odlične uvodne pesme, ali sa solidnim solo delom i odličnom bas deonicom. Da li je ovo zasluga benda ili producenta Nemanje Velimirovića, ne znam, ali svaka čast!
Hard rokerski uvod u trećoj Od nule me je malo zamislio, ali skroz zanimljiv refren je izvadio stvar. Realno, najslabija pesma na EP-ju, ali sa zanimljivim rešenjima na drugoj gitari, koja su me naterala da razmišljam da li će bend u budućnosti više da koristi ovakve aranžmane. Ne mogu da pobegnem je jedina obrada, pogađate od Džukela. Da li je bila potrebna ili ne, to je teško reći, ali ispala je potpuno drugačija od originala. Bend je očigedno još uvek fasciniram ovim subotičkim bendom, ali ono što je dobro u svemu tome, je što ih vidimo u različitim varijacijama na ovom izdanju. Aranžmanski su najviše pokazali, iako postoji dosta toga što bi mogli da poprave.
Ne traži razloge je najpankerskija od svih, ali samim tim i najklasičnija, pa mi je možda i najteže ulazila u uši. Ovde se nisu toliko igrali sa aranžmanima, pa nekako zvuči najravnije. Blagi upliv metaliziranih rifova pred kraj je bio skroz zanimljiv, ali je nažalost bio prekratak da pesmu iznese van klasičnih okvira.
Poslednja pesma i ujedno naslovna U raskoraku ima najsporiji ritam, ali sa druge strane zvuči najujednačenije. Po atmosferi se potpuno izdvaja iz ostatka materijala, a kako sam preslušavao EP, tako mi je bila sve zanimljivija i zanimljivija. Posebno bih istakao odlični gitarski rif na minut do kraja, koji je na lep način završio ovaj EP.
Po kratkom postupku su napravili korak unapred. Koliko je taj korak velik, videćemo u nekim budućim vremenima. Izdanje je nabavljivo kod zagrebačkog izdavača Slušaj najglasnije, a da li će doći do nekog digitalnog, za sada nemam takvih informacija. U svakom slučaju, raspitajte se kod benda kako možete na najlakši naćin doći do ovog EP-ja.
Slušaj Najglasnije Records
https://www.facebook.com/pages/Slušaj-Najglasnije-Listen-Loudest/103211269773002
https://www.facebook.com/pages/Po-Kratkom-Postupku/106146429463012
