Novosadska oi! punk scena devedesetih je bila poznata naširoko, a i danas mnogi priznaju da su Provokacija i Jedino rešenje možda i najbolji izdanci ovog grada. Poslednji pokušaj je mlad bend koji se dobrim delom oslanja na upravo dva gore pomenuta benda, mada sam u par momenata primetio i fazon poput Pure Impact. Suštinski, ovo je bend za koji ćete na prvo slušanje gotovo u sto posto slučajeva znati da je iz Novog Sada. Iskreno, mislio sam da je oi! punk scena u NS-u skoro zamrla, ali izgleda da jedna nova generacija počinje da se pojavljuje. Poslednji pokušaj je bend čije ime savršeno simbolizuje stanje čitave scene, ne samo novosadske, već kompletne srpske. Kao što kažu u Prazne ulice: Ničega nema i prazno je sve, ja želim da odem, ali ne znam ni gde. Stanje potpuno duhovne apatije i nedostatak popune na celokupno stanje je napravilo situaciju da više nema buntovnih bendova, da nema mladih bendova koji će predstavljati okosnicu sazrevanja nove generacije. Veoma se radujem da se pojavljuju bendovi poput Poslednjeg pokušaja. Prvi demo, baš kao i većina drugih je pun energije, ali i grešaka, što automatski ne mora da znači da je loša stvar. Produkcijski mislim da to može mnogo bolje, aranžmanski takođe, ali sa druge strane imamo krajnje zanimljive rezultate, pogotovo u već pomenutoj Prazne ulice, koja je sporija, zvuči gotovo apokaliptično, a sa saksofonom pri kraju pesme još više je naglašeno stanje o kome sam govorio. Vrisak u noći i Bori se su vrlo slični pesmama sa prvog albuma Provokacije. Razlika u odnosu na devedesete godine je što se današnji mladi bend suočava sa daleko težom situacijom: nekada su klinci visili ispred dragstora i cirkali, danas sede ispred monitora i svoje frustracije ispoljavaju pljuvanjem svega novog što se pojavi. Poslednji pokušaj zaslužuje svako poštovanje što se pojavljuje u ovakvom trenutku, a nama ostaje samo da im damo ogromnu podršku i da se nadamo da će istrajati da izbace još koje izdanje i ostave trag u tradicionalno pankerskoj sceni Novog Sada.
DIY
