Dugo se pričalo o ovoj svirci, a ono što je bilo najneverovatnije je da će karte biti ragrabljene još pre zvaničnog početka koncerta, otprilike oko devetke. Zbog svega toga, Mire i ja smo krenuli malo ranije i u Domu Omladine smo bili već oko pola devet, a karata svega pedesetak ostalo! Da ne poveruješ! Pušteno je u prodaju 350 karata, plus maximalno 45 ljudi je moglo da stane na spisak, dakle nekih 400 ljudi je bilo, a moram priznati da brojka ljudi koji nisu uspeli da uđu jer nema karata nije zanemarljiva. Dakle, vreme do pola jedanaest, odnosno do početka konceta proveo sam u ugodnom ćaskanju sa Srđanom iz Unisona… Prvi bend na svirci je bio Presing iz Novog Sada. Znao sam da sviraju neki old school, i da je bunjar Laza nekada radio fanzin Nula posto. Sve ostalo mi je bila nepoznanica. Masa ih je lepo prihvatila, momci solidno sviraju, mada mi se vokal nije preterano svideo. Svirali su i nešto od Token Entry. Ono zbog čega sam popizdeo nije bilo na bini, već malo ispred nje. HC ekipa se fino zabavljala i đipala na bini i ispred bine, sve dok pankeri i metalci nisu počeli sa šutkom. Ne znam koja je ekipa u pitanju, ali da nije iz Beograda, u to sam siguran. To me i najviše nervira kad dođu bendovi sa strane. Sa njima dođe gomila klinaca, koji ne znaju gde se nalaze, pa se samo šutiraju… Umalo nisam popio cokulu u glavu, kad je neki kreten skočio sa bine. Posle Presinga na binu se penju Ludak U Razvoju, kragujevački melo bend, koji me je najviše razočarao. Totalno skinut Six Pack, uz malo ska fazona Millencolina. Jebiga, znam da je klinčadija u pitanju, ali svirka im je bez imalo originalnosti. Čak je i kraj njihovog nastupa bio najinteresantniji, kada su svirali pesmu L.U.R., ali u nekom grind fazonu. Sve u svemu, jako prosečno i meni prilično dosadno. Za T-Error sam znao da su neki Roadrunner fazon, ali da ovako čukaju nisam ni sanjao. Bubnjar k’o da ima mitraljez. Ako ste slušali nekada Where Fear And Weapons Meet, e, onda će vam se ovaj bend svideti. Jedino što je ovde sve mnogo metaliziranije. Mene podseća na spoj Slayera i Biohazarda, samo sto puta brže. Masa ih je fantastično primila, a oni su odčukali nekih dvadesetak minuta… Posle urnebesa i krljanja na T-Error-u, dobro mi je došao nastup emo metalaca Tibie. Miloš je najavio da je ovo poslednji nastup njihovog basiste, pa je zbog toga svirka počela u žestokom ritmu. Krljanje, stagediving, neprestano skakanje, bend uvežban do jaja… Gledao sam ih 4 puta i mislim da im je ovo ubedljivo najbolja svirka. Čak su i oni spori delovi bili veoma ugodni za slušanje. Nema šta, polako postaju sve bolji bend. Sledeći bend Doghouse je ujedno i najpoznatiji nekoj široj non-hardcore publici, što zbog pojavljivanja na TV-u kroz tri snimljena spota, što zbog izdatog diska za Automatic. Većina klinčadije na koncertu, bilo da su pankeri ili metalci je, izgleda, došla samo zbog njih. Uroš kaže da su upropastili scenu zbog spotova, ali ja mislim da to uopšte nije tačno. Skoro pola publike je znalo tekstove, tako da Dejan, Aref i ekipa nisu ni stigli da pevaju. Uzeli smo mikrofon u svoje ruke i pevali svih dvadeset minuta. Svirali su uglavnom poznate stvari War, Better Off This Way, Dead Game Dog, kao i jednu novu koju ne znam. Nekako smo ih namolili da odsviraju još jednu pesmu, ali posle nje bend je smatrao da nije u redu da oni sviraju duže od ostalih. Sve vreme njihovog nastupa bina je bila puna ljudi, čudi me da neko nije pao na bubanj… Gitaristu smo digli i on je odustao od sviranja gitare, tako da su zadnje dve pesme svirali samo sa jednom… Još bih želeo da napomenem da je ozvučenje bilo zaista odlično, da je organizacija bila sjajna, i da su pankeri i anarhisti posle prva dva benda, svi polegali u WC-u i razbili se od trave. Čak sam viđao likove koji su sve vreme svirke proveli čitajući fanzine. A posle mi kažu da nisam u pravu. Poslednji bend ove večeri je Hitman, koji je, kao i obično, odlično uvežban, napaljen, u publici delirijum, svi uzimaju mikrofon, gužva na stejdžu… Dvadesetak minuta svirke se završava sa Lockdown za sve Madball fanove… Ne moram nešto posebno ni da vam pričam za Hitman. Ko ih ne zna, ko ih nije gledao do sada, krajnje je vreme da se upozna da najboljim beogradskim hardcore bendom. Za kraj nemam nešto posebno da dodam, sem da za dva sata krećem na novu svirku, a o tome čitajte u sledećoj recenziji.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #6, januara 2001.
