Cockroaches, Jaibo!, Concrete Worms i Red Union
Ciklon, Beograd, 28. novembar 2010.
Foto: Duško Damjanović
Bilo kako bilo, ovo nam je jedini preostali fanzin u materijalnoj formi, te bi valjalo izraziti koju reč poštovanja, ali kao što to rekoh i za prošli broj, glodur (glavni i odgovorni urednik) ove novine, nema svoje JA! Uglavnom su stavovi dirigovani i u skladu sa klimom. To je loše. Ja obožavam kad neko pljuje po nečemu, ali volim i da mi se objasni zašto je to tako. Naravno, u ovom fanzinu ne očekujte da ćete to čitati. Što se dizajna istog tiče, nit’ smrdi nit’ miriše, odnosno, nit’ je punk as fuck, nit’ je picnut. Nekako na brzinu sklepan i sa mnogim semantičkim prestupima, slovokucačkim greškama i rušenje osnovnih postulata preloma… Dakle, ovo što rekoh, trebalo bi da pobudi podsticaj za poboljšanje nekih stvari, a da ne izazove plamen ljutnje i gorku sujetu, kojoj su autori često skloni. Ako nizbogčega drugog, onda fanzin ima odlične promocije 😉 Samo mi nije jasno, zašto opet Red Union i na prošloj i na ovoj, al’ ako čovek voli, šta ćeš…
Promocija je ovaj put održana u Beogradu i za razliku ima jedan bend više. Ja bejah smoren kao rezervni točak i nije mi se dolazilo, al’ ako ostanem u zatvorenom prostoru, često mi se dešava da dangubim bezciljno na instrumentu, te ipak, poželeh da svoje smaranje provedem u drugom ambijentu. Tamo ipak ima više ljudi, međ’ kojima bi se našao neko ko bi me s presečenim venama odbacio do obližnje kanalizacije 😉 Nisam ja toliko ni bio ozbiljan u nameri, ali procenat verovatnoće je sigurno uzdizao prvi bend sa liste. Dobar zvuk, ali pesme nisu baš zablistale. Alternativni neki pravac, nije baš da se razumem, ali meni svakako previše avangardno i ne za koncert. Ozbiljnost u nameri daje i starosna dob autora iste. Očigledno je da niko nije imao tonsku probu, pošto je nameštanje između bendova trajalo čitavu večnost.
Sledeći su Jaibo!.. koliko se sećam, basista svira u Path of Decay, ali je ovaj zvuk drugačiji. Uhvatih se za basistu, jer sam samo njega i čuo koliko se odpanjio. 2×15″, je za tako mali klub baaaaaš previše. Ali je pojačalo izuzetno, naročito kad je kasnije Ljuba iz Red Uniona dohvatio svoje skale da opliće. Imali su lokalnu podršku, ali je zvuk bio loš, te ja baš i nisam razaznao kakva je to vrsta hardcorea… onako, polu clean gitare i čudni aranžmani, toliko čudni, da u nekim trenucima su toliko ispadali, jer je i njima to što su zamislili zazvučalo strano i čudno 😉 Ima energije, ima ideje, tako da prst gore za njih.
Concrete Worms, kao ona reklama za margarin… u sve se meša. Mnogo puta su svirali, mnogo puta sam ih gledao, ali, ovaj put je poseban put. Prvi put u životu svom sam morao da stavljam papirnu maramicu u uši. Dragan se toliko odpanjio, da sam osetio strujanje krvi u ušima… mogao si nabrojati one ogluvele koji nisu stavljali prste u uši; malo ih je. Svi su jedva čekali da završe, ili su bar čekali aranžmanski predah gitare, kako bi došli do daha i kako sadržinu želuca ne bi morali da skupljamo sa poda. Jesu oni super svirali i da ne znam pesme napamet, ne bi mi bilo uopšte drago. Vokali se nisu čuli, o basu da i ne pričam, ali kad se najveći udarač među bubnjarima, Ilija, nije čuo, onda vam je sve jasno. Svakako ovo ostaje za pamćenje. Prst gore i za njih. Dragi su mi 😛
A sada Suada… Plavi orkestar.. u stvari Crvena Unija… ne znam… ja sam daltonista, pa ne razlikujem boje. ubedljivo najbolji zvuk. Konačno! Verovatno jer ne izlaze iz studija ovih dana, pa je i kondicija bila na zavidnom nivou. Bubanj odličan, bas perfektan, glas promukao, malo Neša falšira u bekovima, malo falšira na gitari, ali to su verovatno sitnice koje primete zlobnici kao ja. Ja ih volim, da se razumemo, jer su odličan bend.
Bilo kako bilo, Ciklon, ma koliko se trudio, nije mesto za punk svirku, već je za okupljanje tinejdž omladine sklone tezgaroškim apsurdima i afinitetima ka pičkopevalicama. I pored sve volje da zavolim taj klub, nisam se još uvek oduševio i raspametio. I pored svega što su vlasnici i tonci fenomenalni, definitivno nešto fali ovim svirkama. Sve što sam gledao imalo je pristojan, pa čak i odličan zvuk, ali jednostavno, atmosfera manjka. Prosto je neverovatno da je dvomilionski grad spao na ovako mali klub. Akademija je leglo zaraze, stecište makroa, narko-dilera, dizelaša i siledžija. Katastrofa! Nije mi žao ako scena propadne. I treba.
