Punk Forever #8, A5, 32 strane, srpski, kopiran.
Po osmi put braća Stošić se pojavljuju na srpskoj fanzinaškoj sceni. Pošto sam ja jednim delom učestvovao u izradi ovog fanzina (kucanje i slično), probaću da budem što objektivniji. Do sada sam imao prilike da vidim, osim ovog, još dva Punk Forever-a. Jedan je neki stariji, dal’ je dvojka ili trojka, ne mogu da se setim, a drugi je predhodni, broj 7. Napredak je više nego očigledan. Dizajn je mnogo bolji, slova, iako su jako i preterano umanjena, su čitljiva, kopija je sjajna, tako da sa te neke tehničke strane nemam nimalo zamerki (izvučen je maksimum iz kopije u našoj zemlji). E, sad, što se tiče samog materijala i sadržaja, situacija je malo drugačija. Na prvi pogled mi je sve sjajno, ali kad sam malo više čitao nalazio sam neke stvari koje su mi zasmetale i koje su (ipak) veoma malo pokvarile ukupni utisak. Ali, da idem redom. Stošići su uglavnom prešli na oi! zvuk, tako da su bendovi tog usmerenja najviše zastupljeni i u intervjuima i u recenzijama. Od intervjua tu su Hitman (dobro, to sigurno nije oi!), Štrajkački Odbor, Hund, Pure Impact, Opstanak, Nikola Kavaja, Dahmer, Hard Skin, potom intervju sa tamo nekim Vladom iz tamo nekog Get on the Stage-a, koji je kenjao kao majmun, potom recenzije fanzina, onda brdo recenzija izdanja, koja su (veoma pohvalno) uglavnom sa stranih etiketa, recenzije svirki i to je to. A da, zaboravio sam, tu je i neki solidan strip i nezaobilazne kolumne. Dakle, na prvi pogled sve je odlično, ali ako zavirimo ispod haube, pronaćićemo nekoliko veoma bitnih zamerki. Prva zamerka se odnosi na vređanje gospode iz Ne Okreći Se Zine (Miša i Aćim), koje je na momente odvratno, ali mnogo više je dosadno i iritira. Trulo je da neke svađe iz privatnog života prebacuješ na recenzije. Bilo bi mnogo bolje da su napisali kolumnu o svemu tome i gotovo. A ne ovako, bukvalno na svakoj strani hipik Miša, šugavi Aćim i slično. Druga zamerka se odnosi na činjenicu da je bukvalno sve što je malo brže deklarisano kao punk/HC. Mislim, ne može sve da strpa u HC. Na jednom mestu je rečeno da su onija anarhisti Unutrašnji Bunt (unutrašnji šta!?!?) jedan od najboljih domaćih anarho HC bendova. To je strašno glupo reći. Otkad je Unutrašnji Bunt HC? Kakve oni veze imaju sa hardkorom? Nikakve! Oni su obične seljačine, koje kenjaju, filozofiraju, a muzika im je pritom sranje neviđeno. Ubace neku budženu gitaru, uzmu jedan rif i piče ga do kraja pesme, dok se pevač (zar se to tako zove?!) dernja k’o nezrav o nekim revolucijama i kako treba ginuti za Rusiju i Staljina. Jebem ti sunce, Mire kad bi ih čuo, bilo bi sranja (po njih, normalno!). Ako već autori potenciraju taj neki skins fazon i ako često govore pomaže Bog onda je totalno kontradiktorno i ubacivati bend kao što je Unutrašnji Bunt. To je kao kad bi na jednoj strani imali Tita, a na drugoj Dražu. Ne ide to jedno sa drugim. Ljudi bi morali da paze kad govore o hardkoru, jer je to ipak posebna kategorija i nema nekih dodirnih tačaka između na primer Youth Of Today i Totalnog Promašaja (i jesu ga promašili!). Treće, u recenziji NBG-a je rečeno da je to pravi punkrock, što je zaista besmisleno, jer su oni sada klasičan JUL je kul bend (by the way, na ciganskom jul znači GOVNO!) i pojavljuju se i ponašaju kao majmuni, tako da takvima mesto nije u fanzinu. Ali, i pored ovih stvari koje mi se nimalo nisu svidele, moram reći da je Punk Forever sjajan fanzin, jer ima odličnih tekstova, dobrih intervjua i dosta dobrih izdanja. Veoma mi se svideo intervju sa Štrajkačkim Odborom, dobar je i sa Acom Hitmanom. Intervjui sa stranim bendovima su sranje, ali ne zaslugom autora, već majmuna koji su odgovarali, jer su imali smelosti da šalju sve odgovore sa dve-tri reči. Ipak, tu sam primetio jednu zanimljivu stvar: onaj koji je prevodio intervju sa Hard Skin ne poznaje kokni i reč bird prevodi kao ptica, iako bi pravi prevod treba da bude riba, aludirajući time na osobe lepšeg pola. Recenzije su odlične. Ima ih stotinjak sigurno, uglavnom su u pitanju strani bendovi, i uglavnom su u pitanju oi! i crust etikete. Sve je to zaista za pohvalu i čistu peticu. Dakle, Stošići su zaista napravili odličan fanzin i pored gore navedenih nedostataka, koji ipak ne bi trebali da utiču na vas pri nabavci ovog fanzina. Za sve ljubitelje oi! zvuka je ovo više nego preporučljivo.
Predrag Stošić, Vinogradska 12, 11323 Veliko Orašje
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
