Raised Fist su prešli dug put od metal benda sa početka karijere, do danas kada Dedication predstavlja tridesetpetominutnu hardkor krljačinu. Ono što su ovi Šveđani godinama gradili, danas je kompletirano. Gigantni mosh delovi, ekstremno brzi gitarski rifovi, sjajni singalongovi, odličan vokal. Produkcija je moćna, gitare su zaista žestoke i generalno se čini kompaktnijom u odnosu na prethodne albume. Snaga benda, osim u zaista brutalnom zvuku, leži i u fenomenalnom Aleksovom vokalu, koji pokazuje solidan raspon glasovnih mogućnosti. Kritičari su ih etiketirali kao politički bend, iako je očigledno da na ovom album postoji čitav dijapazon najrazličitijih tema u tekstovima. Dobro, prisutno je i dalje dosta socijalnih tekstova, ali mislim da ovog puta preovladavaju oni lični, o samopoboljšanju, o unutrašnjim problemima, o depresiji ili o licemerju. Interesantno je da posle višenedeljnog slušanja i dalje ovaj album ne mogu da smatram mračnim i depresivnim, kako na početku može da se čini. Napredak benda u tehničkom smislu je fascinantan: preciznost sviranja, fenomenalna uvežbanost i sjajni aranžmani čine kostur albuma. Bend kao svoje uticaje navodi old school bendove poput Gorilla Biscuits i Youth Of Today, ali budimo iskreni i recimo da mnogo više podsećaju na Strife, Slayer ili By The Grace Of God. Iako kažem da su više metal nego oldskul, Raised Fist su hardcore do koske. Ukoliko niste spremni da izdvojite novac za album, smatram da je više nego preporučljivo da ga makar preslušate.
Burning Heart Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
