Ovaj album već liči na nešto, za razliku od dosadnog prošlog. Prošli Human Atombombs je bio dosadni punk rock, sa melodičnim refrenima i anarho tekstovima. Welfare Problems je odličan miks na primer Beach Boys i The Clash, ako je to uopšte moguće. Manija koja je zahvatila Švedsku sa punk rocknroll bendovima nije zaobišla ni Randy. U tekstovima su se takođe značajno popravili, iako je reč je levičarskom načinu razmišljanja. Odlična ironija, dobro uklopljene zamisli, solidni refreni i dobra koncepcija čine ovaj album sigurno najboljim u karijeri benda. Šezdesete će vas uhvatiti za gušu u We’re All Fucked Up More Or Less, odlične rok melodije u uvodnoj Dirty Tricks će vas dalje razdrmati, a sigurno ćete primetiti i dobre harmonije u besnoj Bad, Bad, Bad. Ono što ovaj bend izdvaja od sličnih političkih bendova jeste sjajan smisao za humor u pesmama (My back hurts cause my bed is too hard / Some blow is stuck on my credit card / I feel sick when I play my PS2 and my Hamecube too – Welfare Problems. Naravno, bend će kroz ovakve zajebancije provući svoju satansku ideologiju, ali nevermind. Ukoliko vam ideologija nije na prvom mestu, a volite prvenstveno kvalitetnu muziku, poslušajte Randy. Fino ćete se zabaviti.
Burning Heart Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
