Bend o kome se verovatno najviše priča ovih dana, barem kada su društvene mreže u pitanju, je super simpatični Raskid13. Već prvog dana kada su za džabalesku okačili svoj album prvenac, pohvale su krenule da stižu sa svih strana, jer je ovakav bend itekako nedostajao na domaćoj sceni. Raskid13 čini ekipa prilično iskusnih muzikanata, koji su svoj muzički zanat pekli godinama svirajući u gomili domaćih bendova. Ali, ajde da ih predstavim kako treba: Slavko Goatmare (vokal), Đorđe Đole Živkov (gitara i vokal) Dušan Svirčev (gitara), Miroslav Džo Ivanović (bas) i Slobodan Boba Bugarin (bubnjevi).
Upravo to iskustvo dugogodišnjeg sviranja im je omogućilo da budu komotni u potpuno novoj ulozi i bendu koji nije opterećujuć, opušten, sa tekstovima koji nas dovode do suza od smeha, uz melodični pank rok koji je bukvalno obeležio devedesete i bendove sa Epitapha i Fat Wrecka. Rekao sam da je ovo album prvenac, mada teško je ovo i nazvati albumom, kada imamo samo sedam pesama, od kojih su dve od desetak sekundi, pa je možda pravilnije nazvati ga EP-jem. Bilo kako bilo, pred nama se našlo pet pesama urbebesne lirike, solidne muzike i nažalost loše produkcije.
Uvodna pesma Tebe ne zanima neodoljivo podseća na jedini album Guns N’ Wankers, a ko je slušao taj Snuff side-projekat zna da je to melodija koja se malčice razlikovala od ostatka ekipe sa Fat Wreck etikete. Tekstualno je totalna sprnja na emo, što verujem da je oduševilo većinu ljudi: Tebe ne zanima što plačem danima / O tebi razmišljam, lice ti zamišljam / Tako si medena, lepa i debela / Što plačem danima, tebe ne zanima. Sve je zaista fino urađeno, od vokala koji je prepoznatljiv jer ga slušamo u Goatmare and the Hellspades, preko intrigantnih rešenja na gitari, do ubrzanja pred kraj pesme. Produkcija je ono što mi zaista para uši, naročito kada su bubnjevi i činile u pitanju, gde sve pršti, da sam u jednom momentu pomislio da nije možda loša mp3 kompresija u pitanju.
Raspad je stiltski potpuno drugačija pesma, jer ona već vuče na radove sa prvih par izdanja benda Blink-182. Pop-pank se ipak fantastično uklopio u Slavkov vokal, a možda bi za moj ukus bilo dobro da su ubacili više bek vokala. Ponovo tekstualno briljiraju: BMX-om pičim do škole / Devojka lepa kod sebe me zove / Šalje mi poljubac iz tatinih kola / Do kraja pesme biće gola do pola / Prilazim pitam: kako si mače / Hoćeš da idemo na sok i kolače? / Kaže da takva devojka nije / I da u parku hoće da pije.
Skočko I i Skočko II su dve minijature od po 12 sekundi koje u urnebesno brzom tempu prikazuju bend u još drugačijem fazonu, što me je zainteresovalo da li će možda bend na nekom budućem izdanju pokušati sa daleko bržim pesmama. Usledila je Rehabilitacija, još jedna pesma u srednjem tempu koja se sprda sa bendovima koji su se pojavili krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, sa srceparajućim tekstovima: Znam da smo raskinuli ali daj mi priliku / da naša veza bude ko u bajci savršena / znam da smo raskinuli ali daj mi priliku / obećavam da više neću piti da ću kurve ostaviti.
Verovatno najbolji momenat na albumu je Stoka pijana, i muzički i tekstualno. Iako se i ova pesma veoma jako oslanja na Blink-182 fazon, malo brži ritam i zanimljiva solo gitara u pozadini su u kombinaciji sa malo više bek vokala učinili da se često vraćam ovoj pesmi. Tekstualno smo videli prave bravure, a citati su masovno počeli da se pojavljuju na fejsbuku: Ona me opet zove, hoće trojku sa ortakinjom / Da sve mi oprašta i želi da me vidi ponovo / I sve bi bilo lepo da ekipu nisam sreo tad / Opet se napio, i pojeo od muke sutradan / Kao da nije znala / kolika sam budala / Kad pijem sa drugarima, ko da sam sa mornarima / Za mene ne bi marila da nisam stoka pijana.
Poslednja stvar Gde si sad počinje u veoma brzom ritmu, najavljujući malo drugačiji fazon, koji podseća na rani No Use For A Name, ali se onda usporava, što mi je, začudo, mnogo bolje zvučalo. Prva strofa je u srednjem tempu, refren usporava, a onda se ponovo ubrzava. Fine promene ritma i lepe melodije čine ovu pesmu možda i najzaraznijom od svih. Tekstualno ponovo na visini zadatka, sa značajnom socijalnom porukom: Kažu mi ljudi da te je napustio / Da se fiksaš, i da nosiš dete njegovo / Sa ekipom opet pijan čekam novi dan / Više ne vidim na oči, ove noći tebi nazdravljam.
Raskid13 možda ne deluje kao ambiciozan bend koji će ostaviti neki dublji trag na domaćoj sceni, ali to je samo površno gledanje. Raskid13 je jedan od retkih bendova koji nam vraća osmeh na lice, koji nas ne podseća na lošu stranu života, koji nas ne čini dodatno depresivnim. Raskid13 je jedna vrlo lepa priča koja će, nadam se, trajati dugo. Prvi EP ili mini-album ima svoje dobre (prvenstveno urnebesni tekstovi) i loše strane (uglavnom zbog traljave produkcije), ali se nadam da im ovo neće biti jedini izlet sa autorskim materijalom. Izuzetno preporučljivo, naročito ako se sluša u ogromnim količinama!
