Još jedan fenomenalni bend iz Bostona. Ukoliko ste moj fanzin čitali od prvog broja, onda ste, preko intervjua sa pevačem Ianom, mogli mnogo bliže da se upoznate sa njima. Ukoliko niste, onda vam mogu reći oni sviraju brzi hardcore sa veoma emotivnim tekstovima, savršeno uklopljenim u muziku. Tekstovi o ljubavnim problemima, o propalim prijateljstvima i životnim razočarenjima gore pomenuti pevač piše sa neskrivenom strašću. Friends, Lies And The End Of The World savršeno nastavlja u tom pravcu. Na albumu je spojeno sve ono što je najbolje u panku i hardkoru. Naći ćete sjajne refrene, singalongove, puno brze melodije, režeće gitare, fantastičan vokal i inspirativne i iskrene tekstove. Uspeli su da se iščupaju iz stereotipnosti karakteristične za bostonski hardcore, koja je bila prisutna na prvom albumu i da evoluiraju u nešto što neprekidno slušam. Posle niza old school hardcore bendova kojima je bilo bitno samo da pesma traje ispod minut, da sto puta pomenu scenu i friendship na istoj, uz pljuvanje onih koji nisu vegeterijanci, kao i metalskih new school bendova, koji su sve to isto pričali, ali na malo drugi način, konačno se melodija i emocija vraćaju u muziku hardcore bendova. Da li je ovo samo momenat inspiracije pojedinih ljudi, nemam pojma, ali mi se dopada. Kao apsolutne hitove izdvojio bih This Sadness Alone, The Crowded Streets Of Boston i Smile. Sjajan album u svakom pogledu i zaista vam preporučujem da ga preslušate.
Victory Records: P.O. Box 146546, Chicago, IL 60614, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
