Eto šta ti je Južna Kalifornija. Postojiš šest meseci, a već imaš izdanje na Fearless etiketi. Možda će nekima ovaj podatak biti dovoljan da kaže da klinci nisu uvežbani, da ne znaju da sviraju i da nemaju dovoljno muzičkog iskustva. Posle preslušanog diska smatram i odgovorno tvrdim da Rock Kills Kid itekako znaju da sviraju i da imaju dosta originalan zvuk, ali i talenat da ideju pretoče u pesmu. Samu muziku nije baš jednostavno definisati (da, da, patim od čudne bolesti definisanja muzičkih žanrova; doktori su mi rekli da nema leka). Teško je mogu nazvati punk rockom ili možda kao emo, ali je očigledno da su oba žanra uticala na Rock Kills Kid. Ovo definitivno nije emo, ali vokalne harmonije i sama koncepcija sporijih pesama jasno pokazuju taj uticaj. Sigurno nije ni punk rock, ali dosta jake gitare i melodije u bržim pesmama su me podsetile na neke ranije Fearless bendove. Atmosfera u svirci je dosta mračna, ali teško na osnovu toga mogu da je nazovem dark rockom. Svi ti žanrovi su veoma dobro ukomponovani u Rock Kills Kid i zaista ne zvuče toliko ljigavo, kako na prvo slušanje mogu. Najveća snaga benda leži u melodiji; harmonija bek vokala i gitara je gotovo savršena. Izdanje je u digipacu i na disku se nalazi šest pesama. Produkcija je delo Cameron Webb-a, koji se polako svrstava među najpoznatije američke underground producente, ali i kao jedan od najboljih emo producenata. Ukoliko pratite emo/punkrock scenu, verujem da vam pojava Rock Kills Kid nije promakla, a ukoliko jeste ne vidim neki razlog da ne nabavite ovaj albumčić.
Fearless Records: 13772, Goldenwest St. #545, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
