Ovaj bend sam otpisao još pre tri godine kada su pompezno najavljivali oproštajni koncert uz snimke uplakanih devojčica u prvim redovima koje su tugovale nad zlom sudbinom koja im je otela omiljeni bend. Devojčice, pripremite maramice za novo plakanje: Rufio su se vratili! Posle tačno pet godina od poslednjeg studijskog ostvarenja The Comfort Of Home, bend se vratio novim izdanjem, koje se već na prvim taktovima razlikuje od svega što su do sada radili. I pored toga, žmurećki bi prepoznao da je ovo Rufio zvuk. Uvodna pesma je pravi letnji hit, verujem da je po radio stanicama u Americi totalno ludilo. Little World se zove i meni je hibrid kompleksnosti Out Of Control i recimo singalong refrena White Lights. Tehnički savršeni pop-punk. Možda će hardcore ljubitelji srati da nema više tog starog Rufio zvuka, kuneći se da je ovo mnogo više pop album, nego pank. Možda je to tačno, ali je i na prethodnim albumima bilo popičastih pesama. Setite se samo One Slow Dance sa Perhaps, I Suppose… Ali, da se odmah razumemo, ukoliko ne volite mekanu melodiju, ne čitajte dalje, preskočite slobodno. Sa druge strane, bend je zadržao taman toliko žestine da ne upadnu u more sličnih, gotovo emo bendova. Mene ovo strašno podseća na bend Limp, ako ih se sećate, pre desetak i više godina su izdavali par albuma za Fat Wreck. Čak i neka sporija varijanta Useless I.D. i Blink 182. Uf, sad sam vas još više zbunio 😀 Rufio svu snagu crpi iz maestralne gitare, koja daje preko potrebnu kompleksnost zvuku. Klark Dome uz svesrdnu pomoć Skotovih rifova je napravio neke od nezaboravnih melodija za leto 2010. Da ne bude da samo hvalim, preći ću na ono što ne valja. Prvo, basista. Nov momak, ima drugačiji stil od Džona Berija, mnogo komplikovaniji, ali džaba mu. Najslabiji je deo benda. Pogotovo kad se uporedi sa fenomenalnim gitarama. Drugi loš momenat je kršotina od zadnje pesme. Zgadilo mi se totalno, ko da je skidana sa nekog Bon Džovi albuma. Da li je to insistirao neki producent, ili su momci spremili nešto što će da posluži kao odskočna daska za budući mainstream proboj, nemam pojma. Kako god da okrenu, meni su okrenuli stomak sa tom bljuvotinom. Zamislite Skid Row da svira danas. E, tako zvuči ta pesma. Ako ovu brlju izbacimo dobijamo sasvim solidan melodičan pop-punk album koji će se prvenstveno svideti ženskom rodu. Svi vi ostali koji tražite brzu skejt melodiju, bez pardona, ovo baš i nije za vas.
The Militia Group
www.themilitiagroup.com
www.myspace.com/rufio
