Čudna je međusobna karijera ovog benda i moje malenkosti. Nekako mi je uvek bio prisutan u životu, ali sam ga često izbegavao, slušao tek po koje momente i doslovno ga zadnjih par godina smestio u budžake uma zajedno sa gomilom nepotrebnih informacija koje bih najradije kolektivno poslao u recycle bin, samo kad bi u mojoj glavudži znao gde se nalazi. Elem, Samiam je jedan od onih potcenjenih bendova za koje znamo da su dobri, ali ih ne puštamo koliko bi trebalo. U periodu kada novih albuma baš i nema nešto previše Trips sam slušao svakodnevno, gotovo dve nedelje. Možete i da zaključite kakvi su utisci. Prijatno sam se iznenadio, jer mi se svidelo na prvo slušanje, a onda sam svakim sledećim preslušavanjem otkrivao gomilu malih stvari koje je bend suptilno ubacivao na prava mesta, čineći ovaj album možda i najintimnijim izdanjem do sada.
Nisu se nešto pretrgli sa diskografijom: u zadnjoj deceniji samo dva albuma, a ovaj dolazi pet godina posle prethodnog. Što je mnogo – mnogo je. Ipak, u eri masovne produkcije i neslućenog broja bendova, to više i nije tako važno. Ipak, prva pesma 80 West kao da govori da je bendu trebao povratak: I’ve finally figured out/I need to be around…I’ve been away for too long…Ova pesma predstavlja Samiam u svom klasičnom izdanju: brz moderan rock/pop/punk, sa naglašenom ritam sekcijom i power pop gitara uz obilje melodije. Jednom rečju, radio frendly bend u svom najboljem obliku. Meni ovakvih bendova nikad dosta, pogotovo što sam ovaj pravac prilično zapostavio. Clean Up, posle optimističnog uvoda donosi malo melanholičnije tonove u srednjem tempu. Pesma koja dosta podseća na indie rock devedesetih, ali opet u prepoznatljivom Samiam fazonu, čineću pesmu jednom od jačih na albumu
Bend odiše sigurnošću toliko da sam nekoliko puta pomislio zašto nisu doživeli veću popularnost. Svakako su bolji od recimo American Hi-Fi i Lemonheads, koji su se natovarili lovom dovoljnom da lade jaja ceo život. Vratimo se albumu. Bend je uspešno sproveo ono što bi svaki dobrostojeći bend trebao: nije se plašio da menja ritam, tempo, atmosferu pesama i da eksperimentiše sa različitim zvucima. Snaga albuma leži upravo u toj različitosti, pa se recimo u How Would You Know pojavljuju impresivne akustične gitare i melodija koja savršeno leži uz vokale koji pokušavaju da dočaraju depresivnost i očaj. Sasvim uspešno, naravno. Free Time sa druge strane ima popičast refren koji tera na đuskanje. Ipak, meni je glavni momenat Did You Change koja nosi neku posebnu atmosferu osamdesetih uparenu sa indie rockom. Veoma atmosferičan uvod i par odličnih rifova čine ovu pesmu glavnim hitom.
Teskstualno bend ne zaostaje za muzikom, iako su teme možda i klasične sa moderan pop-punk bend: izolacija, sloboda i nemanje iste, propale veze i prijatelsa, ali ono u čemu se izdvajaju od loših bendova jeste što tekstovi zvuče iskreno, ma kako to vama izgleda. Ukoliko volite stari indie rock, melodični pop-punk i sve između, mislim da bi mogli da preslušate Samiam, kao idealno štivo za početak jeseni.
Hopeless Records
www.hopelessrecords.com
www.myspace.com/samiam
