Kratak izvještaj sa svirke i putešestvija
Više neću da pratim ove usrane internet medije koji ljudima nabijaju strah i nepoverenje. U Zagrebu sam treći put, a u Hr ne znam ni sam koji put, nikad me niko nije popreko pogledao. I opet kreneš sa nekim kamenom u stomaku u pm. Srećom kako pređemo granicu to prođe (tad valjda počne ona rakija da deluje).
Išao sa ženom, šurakom i šurnjajom. Do mojega, pomislio bi čovek. Ali ne lezi vraže, ekipa ko naručena. Imao je ko da me pazi i nosi kući posle svirke:) Našli smo neki strava apartman (trosoban stan) u centru, baš preko puta tvornice, tako da smo zabili auto u garažu i sve ostalo pešaka. Odmah smo krenuli sa obilaskom. Ja sam naravno bio vodič i pokazao sam zavidno poznavanje zagrebačkih kafančina. Jbg, tako sam ja upoznao grad, šta mogu. Taj dan je pobedila pivnica Mali medo koju nam je Alen pokazao prošli put. Kraft pivo vrhunskog kvaliteta. Tri vrste piva, svetlo (ono skroz lagano), rezano (lepo pivo, malo crno malo svetlo, malo jače) i tamno. Klopa nije skupa.
Posle toga se nalazimo sa ekipom iz Šanka, njima se taman završila tonska. E, tu počinje jbg. Oni kreću da nas nalivaju pivom k’o da smo peške došli. Nama glupo da odbijemo (naravno žene su otišle kući da odmore). Posle prelazimo u parkić preko puta gde se ekipa već skuplja i park je pun. Tu nastavljamo sa Vedranom (bubnjar Petra panka). U Tvornicu ulazimo taman na početak Mašinka.
E sad veselo. Tvornica se brzinski puni. Zvuk fenomenalan, Mašinko rapoloženi, imaju 3 gitare. Nema usiljenosti, sve pesme su im prave pank himne (preporučujem poslednji album). Raspoloženje u publici sjajno. Ćelavaca, pankera, koraša, mladih, starih…. k’o oko. Do početka Šanka oko tisuću ljudi unutra!!! Bajo moj, u Srbiji mnogo veći bendovi ne mogu da napune toliko, a ne da tako kažemo, mali lokalni bend posle samo 5 godina postojanja.
Na binu izlaze Šank!!! Inače se satnica poštuje, zvuk je fenomenalan, u prostoru se ne puši, vazduh je ok, pivo korektna cena, garderoba isto, wc čist i uz sve to fenomenalno raspoloženi ljudi. Šank je postao stvarno veliki bend. Kad je krenulo ne znaš šta ti se dešava. Ubijaju! Publika ih voli, novinari ih vole, svi ih vole. Cela svirka mi je prošla u transu. To stvarno neću da opisujem. Lokalne himne naravno dobijaju najjaču podršku, ali nema baklji koje smo očekivali i nema bed blu bojsa koje smo takođe očekivali. Sve u nekim jako koreknim okvirima. Pesmu Špansko su razvukli na jebem li ga, 8 minuta. Pevam je već dva dana ne mogu da je izbacim iz glave. Šank su nekako pravi opušteni gradski pank bend koji ne može nikog da vređa iz kojeg god grada da dolazi i mislim da ih je ekipa tako i prihvatila. A da, pozdravili su Smederevo u jednom trenutku.
Posle svirke nastavljamo zezanje. Malo u bekstejdžu, malo u malom pogonu tvornice, gde je dozvoljeno pušenje, i neki dj pušta mjuzu. E, tu je tek nastalo pravo zezanje. Sreli smo gomilu poznatih likova, osećao sam se kao da smo u Smederevu. Samo što su nam ovamo uglavnom plaćali pivo. Gavrilo je svirao dosta po Hr, a u Zagrebu dva puta, tako da nas ljudi znaju i gotive. Lep osećaj. Inače smo pre svirke, dok je išla mjuza sa razglasa, čuli Najebali. Raznežio sam se ko neka strina. Startovala me klinka iz Pule, Ultra Semedrija joj omiljena pesma. Posle toga sam išao ko da mi neko dao orden, mada me zamalo žena ne ubi. Ovde ide deo koji znam samo sa fotki jer je došlo do prekida filma.
Sutradan lagano, šetnja po gradu, kisela voda, brufen, rupurut, pa u krug. Vedran i njegova devojka ispali super likovi, vodili nas u obilazak znamenitosti i to. Prijalo mi je da šetnjom izbacim otrove iz sebe.
Sve u svemu fenomenalan koncert, fenomenalnog benda u fenomenalnoj atmosferi! “Fenomenalno ovo fenomenalno ono…” ko da se upisujem u leksikon drugarici iz razreda. Svima bi preporučio da ne propuste ove bendove. Na Žalost Spkoi! nisam stigao da čujem, a vidim da su izazvali dosta dobre reakcije. Biće dana.
Darko, Gavrilo Princip Smederevo
