SCAB #4, A5, 48 strana, engleski, ofset.
Jedan od heroja fanzinaške današnjice je svakako i ova ekipa okupljena oko novog broja, sigurno mogu reći naslednika legendarnih Tri Drugara. Verujem da ste, ako ne fizički, a ono virtuelno, videli da su momci iz potpuno zdrave muzičke sredine, forsiraju dobru stranjsku muziku, spikaju meni jako razumljiv engleski (što uopšte nije pohvalno)… Ja, kao okoreli fanzinaš, im’o bi šta da dodam i oduzmem, ali sve dok ne izbaciše ovaj četvrti broj, pa još sa CeDejom izdavačkih kuća Mad Butcher vs. KOB Records. CD su delili Hrvati, Živjela Komercijala, pa i neki od zapadnoevropskih govana, koja su mi pala šaka, ali Srbi po prvi put! Za svaku pohvalu. Spolja, po starom, s tim što bih opet zamerio na nedostatku još jedne klamerice, naslovna bezidejno skalamućena… a unutra pikantnog li sadržaja. Hvata me jeza kad samo pomislim da mi iz 50 i kusur pokušaja nikada nije uspevalo da dobijem intervju sa The Business ili Ignite, pa i KUD Idijotima, a ovde sva tri na jednom mestu. Od začina tu su još i fenomenalni Dwarves, Electric Frankenstein, Dropkick Murphys, The Real McKenzies, pa Viva komercijalni Die Arzte, pa Psychotic Youth… Davno beše, pa se više i ne sećam šta mi je smetalo, šta zadivilo. I dalje vrlo sažeti u recenzijama (-) toliko da mi izgleda da su jako puni sebe do te mere da nas i ne upute u samu glazbu, žanr, tsl., a već se poseru ili ishvale Boga pitaj šta; ponekad dosta bačenog prostora (-), ponegde bledunjavo, nevešto… no ne mogu ni svi da se bave pripremom za štampu, jel da? Skidam kapu što cene istinske vrednosti. Ne znam samo koja je poenta raditi fanzin sa stranim bendovima na engleskom, jer u današnje vreme sve što mi zatreba, poslužim se Net-om i moja edukacija je load up. Sad, druga je stvar što ja ‘oću da pomognem scenu, pa kupujem… A vala i dosta sam je pomag’o, red je na moju naplatu.
SCAB: Bulevar Oslobođenja 21/37, 21000 Novi Sad
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
