I hoću vam nešto reći o jednoj finoj grupici koja živi skromno i svirucka podno švajcarskih Alpa. Ime pod kojim su okupljena ova 4 momka – Shwimmbad mi ne govori baš mnogo, kao ni naziv albima Reibregal. Ali sama muzika… Ona je najsličnija mojim, bezrezervnim ljubimcima, Snuff-u. Naravno, samo u osnovnoj formi, a za sve ostalo su se pobrinuli samoreplicirajući tripleti nukleotida (dobar raspored) i Alpi (možda i Milka čokolade). Ovo je Punk/rock album srednjeg tempa, sa 10 zaraznih, veselih pesmica ujednačenog kvaliteta i vrlo raznovrsnih ideja. Jedino tu druga pesma, Taste Our Bombs, pomalo, odskače stilski. Setna boja glasa i nagli prelazi iz mirnog ska ritma u višeglasnu melodiku sa distorziranim gitarama i oštrim nabojem cinizma. Naime, to je najbolja ska stvar koju sam čuo u poslednjih 5 godina. Odgovorno tvrdim. Textovi kratki, ipak, dovoljno sadržajni. Teme raznovrsne, od zajebantskih Carbonic Acid is gone / so I’m looking for a soda club station, četvrte – naslovne iskrene ode pivu ili treće stilski najsličnije Snuff kraljevima, do kompromisa u muzici u Gruusige ili o svojoj sobi za probe ili u već pomenutoj Taste Our Bombs – ironičnoj implikaciji svetske politike vojnih intervencija. Naslovna slika predstavlja fotku nekog akvarijuma sa nekoliko narandžastih ribića, a ostatak bookleta predstavljen je bazenom i sve to u narandžastom tonu i njih u njemu kako se vrlo nespretno (ili ajd’ da kažem nefotogenično) brčkaju, rone i što ne reći dave. Samo se nadam da ih fotograf nije mnogo mučio i da se nisu posle ovog fotosešena podavili u ovoj vodurini. E ako jesu bila bi to velika šteta. Učinite skroman doprinos njihovim familijama i obavezno uzmite ovaj CD.
DIY
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
