Metal Day je sad već tradicionalni metal festival koji se petu godinu održava u okviru Šidskog kulturnog leta. Ove godine nastupili su Nominal Abuse (Novi Sad), Putrid Blood (Šid), The Southern Society (Subotica), Counterignition (Kovin). Ogromna bina, odlično ozvučenje. U backstage-u popilo se bure piva, pojelo 10 kg. roštilja, ovom bendu trebalo je ovo, onom bendu trebalo je ono… UFFFFFF… Pisanje izveštaja sa koncerta od strane organizatora istog, vrlo je nezavalan posao :-). Organizatori su tu i nekoliko dana pre koncerta, sve vreme su na telefonu sa bendovima, toncima, mesarima… tu su za vreme koncerta, posle koncerta… i gle čuda, od silnih obaveza retko šta vide i čuju. Ali eto, nešto se ipak krajičkom oka i uhvati, pa da počnemo.
Prvi na binu izlaze novosadski grindcoreri Nominal Abuse, Nikola podignutim i prekrštenim rukama daje znak i počinje ludilo! Malobrojni fanovi prilaze bini (ipak je 20:30h), iz lokala prekoputa trga vide se žene sa decom kako beže, penzioneri koji su se zatekli na trgu misleći da će da se obraduju nekom folk ili pop zvezdom, užurbanim korakom ga napuštaju, za njih smo svi mi narkomani i demoni :-). Posle 15-ak minuta svirke skupila se već prilična grupa fanova i počinje i šutka. Nikola daje sve od sebe, kao da mu je 17 :-), peva na dva mikrofona, jedan je naravno pod snažnom distorzijom, skače i baca se po bini, snažna ritam sekcija sa Zoltanom (ex Disdained) na bubnjevima, Igor Žarković je na gitari. Priredili su sjajan nastup, pa ko nije mogao da ode na Obscene Extreme, mogao je deo toga da vidi ovde u našem malom gradu.
U međuvremenu dok je trajao nastup Nominal Abuse-a javljaju mi se momci iz Counterignition, na putu su i debelo kasne, problemi sa kolima. Pošto Counterigniton nije bio ni blizu Šida, Putrid Blood izlazi na binu. Ređa se peh za pehom, usled malih tehničkih problema, Putrid počinje svirku posle pola sata. Svetla se gase i počinje Intro/For Gods’sake. Ludilo se nastavlja! Počinje Anthem, sad već mnogobrojna publika je u transu. Slamming, headbanging, moshing… što bi mi u Srbiji rekli šutka. Sledi Dying, pa nova pesma Rođen za pakao, Fire At Will… Masa sve vreme skandira, divlja i peva, atmosfera čista desetka, prava tempirana bomba. Putrid Blood su razvalili i to na domaćem terenu, mada je po meni svaka bina ma gde god bili za njih domaći teren. Momci razbijaju, nije što su moji, ali po meni jedan od boljih thrash bendova na ovim prostorima. Sa Pokvaren do srži završavaju nastup, na trgu je sad već prisutno 350-400 ljudi, svi skandiraju i pevaju k’o jedan, ovo je po meni postala himna domaćeg metala. Na bis su svirali War Ensemble od Slayer, ali sam to propustio jer sam morao da se posvetim izlasku sledećeg benda.
The Southern Society su subotički bend koji sviraju southern metal, nastup otvaraju sa Go With The Flow, sjajna uigrana ekipa sa Tiborom na čelu, našoj publici dobro poznati sa prošlogodisnje svirke u klubu Bunker. Perfektna i precizna svirka, niko ne bi rekao da takav bend postoji u Srbiji. Trg se još više puni masom privučenom melodičnom svirkom. Momci daju sve od sebe, kao da im je zadnja u životu (ne daj bože -). Otprašili su skoro ceo svoj album, falila je Gloomy Sunday ili je ja opet zbog organizatorskih obaveza nisam „uhvatio“. Ovako se svira metal, što mogu da potvrde i svi koji su prisustvovali nastupu. Posle skoro sat vremena svirke fanove su obradovali sa Heaven & Hell, trg gori, svi pevaju sa visoko podignutim rukama. Od publike se opraštaju sa The Trooper, ali naravno opet odsviranu u TSS fazonu. Sjajan nastup koji će mi još dugo dugo ostati u sećanju.
Ponoć je, a mi smo trebali da završimo sa svirkom, pošto su nas već za vreme tonske probe organi reda obavestili da ne bi smeli da preteramo, jer smo već počeli da smetamo komšijama (a karaoke koje su sinoć bile do 2, sa gomilim dernjavih klinaca nisu nikom smetale). U međuvremenu su se konačno pojavili Counterignition i pošto su se malo okrepili od putešesvija izašli su na binu. Aca nije jos udario ni prvi ton, a prilazi mi policajac i kaže, neka završi ovu pesmu i prekidajte :-). Counteri počinju svirku, ja se zučno raspravljam sa policijom, a u stvari kupujem vreme, uspeo sam da kupim 10-ak min, momci su uspeli odsvirati dve pesme, kada više ništa nije moglo da mi pomogne, dao sam momcima znak da se mora prekinuti, bolje da to uradim ja nego da mi se oni penju na binu i da mi oni završe fest. Jako mi je žao što se jedno idealno veče završeno ovako, al jbg. neke stvari se moraju poštovati, naročito satnica.
Nadam se da ćemo se sledeće godine izdvojiti iz grada i napraviti metal kamp na obroncima Fruške gore, tako da tamo nećemo nikom smetati! Želeo bih da se zahvalim bendovima i mnogobrojnoj publici koje je bilo i iz Bosne i Hrvatske. Ljudi šta da vam kažem? Dođite sledeće godine, nećete zažaliti. Pozdrav.
Fotke: Duško Damjanović
