Six Pack, Stara Pazova, kafe E, 8. mart 2008.
Dugo sam smarao Branislava, jednog od vlasnika kluba E, da dovedemo Six Pack u Pazovu. Posle Novembra, Potresa, Hitman-a, Hang-a, Six Pack je definitivno najveći bend koji je svirao u našoj kafani. Branislavu je inače te nedelje bio rođendan, pa nije bio problem da se otvori i dovede Palančane u našu palanku, pardon Pazovu. Meni je to bilo strašno drago, jer Branka, Mikija i ostatak bande nisam video skoro tri godine. Gitarista Branko, pored toga što je izvanredan muzičar, je i vrlo dobar čovek i moj prijatelj koga veoma cenim i poštujem. Ja sam zbog toga već oko devet bio ispred kafane, da iskoristim priliku da se ispričam sa svima njima, a pošto je neki lokalni bend smarao još dodatnih pola sata, pala je zajebancija ispred kluba. Solidan broj ljudi, odlično raspoložena petorka iz Smederevske Palanke, horsko pevanje većine pesama, izvanredan kontakt sa publikom… 
Provrteli su stvari sa svih albuma Berza bez granica, Sanjaj, Fabrička greška, Ovde je kraj, Vesela pesma, Minus i plus, Ljubičaste granice… Par pijanih kretena su bili blizu da prekinu svirku, srećom raspoloženje benda je bilo takvo da ih ni to nije omelo, pa se sve nastavilo u najboljem ritmu. Primetno je da bend svira gotovo žmurećki, što i ne čudi, s obzirom na godine i staž sviranja. Iako sviraju po daleko većim prostorima, što u Srbiji, što u Hrvatskoj, u Pazovi su, pred oko 150 ljudi, stvarno dali sve od sebe. Posle jednog ili dva bisa, više se ne sećam, masa je polako počela da se razilazi, a ja sam i dalje nastavio cirkanje sa Brankom. Jedno baš dobro veče, koje će se, nadam se, ponoviti prvom prilikom, ili barem kad bude još nečiji rođendan.
