T-nan-nana-naaa… E, upravo ćete to čuti na ovom albumu. Isti ritam koji ste već u melodiji overili sto puta. Da sam dobio dinar za svaki bend koji je isklonirao Lagwagon, Bad Religion, Nofx bio bih… hm… to zamislite i sami. Ma, svi bi mi bili bogati, veoma bogati. Današnji pop-punk bendovi izgleda da nemaju previše daha, jer stalno koketiraju sa emom (tompson), pa zvuče jadno i klišeizirano. Dve strane novčića za istu stvar: emo i pop-pank. A verujem da se mnogi od vas sa setom sećaju vremena kad je melodija zaista harala. Danas na prste jedne ruke možemo da izdvojimo albume za celu godinu. Ovde imamo bend koji je nekada bio na tooth and nailu i verovatno pod ogromnim uticajem sjajnog MxPx-a napravio čini mi se jedan album. To isto pokušava da uradi na Side One Dummy Records. Gotovo nema razlike. Pesme su brze, ali i krajnje predvidljive. Mekan i ravan vokal, brze gitarske deonice, bez imalo solaža, melodije krajnje pojednostavljene i slične u svakoj pesmi… Ma, verujte mi, meni kao fanatiku za melodiju ovo uopšte ne prija. Tekstovi su tek posebna priča. Ladno pričaju o izgubljenoj mladosti, a tek su zakoračili u dvadesete! Naravno, jadikuju i da ih niko ne razume (definitivno druga glavna tema ovakvih bendova), što je posebno izraženo u Once Again (Kicked in the head again today / Why do I have to feel like this? / I’ve wasted so much time wondering what it is and if it’s right / Why does it have to hurt so much to fight?). O, Bože! A šta tek reći za Hello Stupid (I think I’m going to lose my mind / If I mess up just one more time / But as long as you’re with me I’ll be alright / Seems like I get dumber everyday). Da li je potreban komentar? Posle čitanja ovakvih tekstova zaista se osećam kao najgori glupak. Naravno, da ne zaboravim i treću i možda najglavniju temu ovih bendova: imati/nemati devojku i zvučati krajnje melodramatično i patetično. Slick Shoes nikako ne zaboravljaju ovu temu. U pesmama Sleep In, Hope Against Hope i Always There bend nam nesebično propoveda kako je sjajno imati devojku u sebe. Da, imati devojku, bez obzira što si najgori luzer i što bi te trebala šutnuti, da ima malo mozga. Uraaaa! Ovo je zaista tužno. Ako imate više od dvadeset godina sumnjam da će vam se bilo šta ovde dopasti. Možda na kraju recenzije zvučim kao neki matori prdonja koji samo sere, ali posle preslušavanja tone i tone sličnih bendova koji ponavljaju istu formulu bez imalo varijacija, šta bih drugo mogao da kažem? Slick Shoes je možda privukao pažnju, ali će ubrzo nestati. Osim ako se ne desi neko svetsko čudo.
Side One Dummy Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
