Četvrti album ovog benda na Viktoriju. Prednodni iz 1997. Progression Through Unlearning koji je bio zaista žestoko ishvaljen u svim mogućim fanzinima, kao jedno od najboljih new school izdanja svih vremena, mene lično nije nimalo oduševilo. Čak naprotiv, taj album mi je dosadan i prazan, kao i većina HC metal albuma. Međutim, ovaj novi, koji je izašao 25. januara i koji je doživeo neviđenu reklamnu kampanju (bar u underground krugovima) je puno bolji od svog, gore pomenutog predhodnika. Već sasvim uobičajen mali broj pesama (ukupno 11), sa malo većim trajanjem kod new school albuma me nije nimalo iznenadio. Što se tekstova tiče, njih nisam dobio, jer je Victory bio tako primljen na reklamnu kampanju da je promo diskove slao bukvalno mesec i po dana pre zvaničnog izlaska albuma, tako da ja sad treba da nagađam šta su momci hteli da kažu. Možda je tako i bolje, jer su im, ionako, svi predhodni tekstovi bili toliko razumljivi da sam odustajao na samom početku. E, sad se vi pitate šta je to kod ovog albuma bolje, u odnosu na toliko hvaljeni prošli? Meni je bolji, jer nije toliko spor kao Progression…, a i pevač ne vrišti toliko. Više vuče čak na neki emo core, mada je još uvek prilično daleko od toga. Iako je ovo i dalje previše sporo za moj ukus, mora se priznati da su broj jedan u svetu new schoola. Za metalce i njuskulere obavezna lektira, a ostali.
Victory Records: 346 North Justine, #504, Chicago, IL 60607, USA
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #3, marta 2000.
