Ovaj bend je jedan od retkih, tačnije uz Idle Hands jedini, koji mi se svideo. Trustkill Records je etiketa koja je uglavnom zastupljena novim pravcem, takozvanim emo metalcore zvukom, popularnijim newschool-om. Meni se zaista retko šta svidi od sve te muzike, međutim Spark Light The Friction su drugačiji od svih bendova, pa se ponekad zapitam otkud oni na Trustkillu. Ukoliko počnem da govorim o uticajima ovog benda, mogao bih da vam nabrojim ogroman broj bendova, ali mislim da bi bilo jednostavnije ako bih rekao da je ovo solidan emocionalni post-hardcore. Ukoliko volite Dischordove bendove, onda znate šta mislim pod post-hardcore etiketom. Svejedno, trinaest pesama se nalazi na ovom disku, koji je upakovan u odlični digipac omot, što postaje zaista veliki trend, pošto su digipac omoti znatno bolje dizajnirani od običnih, ali i teži za održavanje. Album je sniman u Inner Ear studiju (mesto gde su snimali legendarni Fugazi, kao i Bad Brains i Rites of Spring, između ostalih), pod producentskom palicom Don Zientara. Utisak je da je bend ipak ostao nedorečen do kraja. Lično, čini mi se kao da album ima solidan početak, i dok slušaš album stalno čekaš da se nešto dogodi, nešto što će album da digne na viši nivo, međutim do kraja diska atmosfera se nije nimalo promenila. Album zaslužuje prelaznu ocenu, ali ništa preko toga. Mislim da za nešto više bend mora da pruži mnogo više.
Trustkill Records: 23 Farm Edge Lane, Tinton Falls, NJ 07724, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
